Portret Dore Alavantić
Iz Bjale Slatine, mestašca udaljenog 150 km od glavnog grada Bugarske, stigla je nas veoma ugodna vest — članica našeg teniskog kluba Dora Alavantić postala je prvak Balkana u juniorskoj konkurenciji među devojkama iz Bugarske, Rumunije i Jugoslavije!
Tako je nizu uspešnih igara i osvojenih trofeja sa različitih takmičenja u zemlji i inostranstvu održanih ove godine pred kraj sezone dodala još jedan, možda najveći uspeh u kratkoj, ali veoma bogatoj, takmičarski intenzivnoj karijeri.
Dora ima samo sedamnaest godina, a tenisom se bavi još od malih nogu, od osme godine života:
„Kao dete često sam poboljevala pa su se moji roditelji zbog blaže klime preselili u Opatiju. Imala sam tada samo pet godina. Stanovali smo u kući kraj samog teniskog igrališta. U početku sam radoznalo posmatrala odrasle kako igraju, da bih im kasnije kada sam se malo „osilila“ dodavala loptice. Prvi reket, sećam se, dobila sam za rođendan. Tog dana srećnijeg stvorenja sigurno nije bilo na svetu. Dane sam provodila udarajući lopticom o zid, jer nije bilo trenera ili nekog od starijih koji bi me stručno učio. Kuća, tenisko igralište i škola koja se nalazila u neposrednoj blizini, bili su sav moj svet.
„Ali, pravim tenisom počela sam da se bavim tek u jedanaestoj godini, kada sam se sa roditeljima preselila u London. Klub čiji sam bila član okupljao je ljude zaljubljene u beli sport koji su mu sve svoje slobodne trenutke rado posvećivali. Ako su želeli da učestvuju na nekom od turnira sami sebi su plaćali put i troškove boravka i učešća.“
Tako je sve do pre dve godine Dorino učešće na turnirima finansirala njena majka. Poslednje dve sezone klub i reprezentacija čiji je stalni član planiraju njena učešća na domaćim i stranim takmičenjima.
Ove godine Dora je postigla nekoliko zapaženih uspeha. Osvojila je Jagecov memorijalni turnir u Zagrebu na kojem su učestvovale teniserske do 21 godine života, zatim otvoreno prvenstvo Niša. Bila je najzapaženija članica višestrukog prvaka države, ekipe Partizana, koja je nedavno peti put uzastopno odbranila šampionsku titulu. U finalu juniorskog prvenstva države doživela je poraz od Mariborčanke Mime Jaušovec. Učestvovala je na još nekoliko domaćih turnira na kojima je postigla vidne rezultate.
„Iako mi je ova godina donela niz titula i dosad najviše uspeha u karijeri, predviđam da ću se na rang-listi plasirati slabije nego lane. Prošle godine zauzimala sam drugo mesto, iza nedostižne Mime, ali ove sezone doživela sam nekoliko nedopustivih kikseva što će se naravno neminovno odraziti na moj konačni plasman. Realno je da očekujem jedno od 4—6 mesta. Kada smo već kod tog rangiranja moram da kažem da je Mima u odnosu na mene i ostale naše najbolje teniserske superklasa. Ona je u rangu prva bez konkurencije, posle nje nema nikog, pa još dugo, dugo sledi praznina pa tek onda dolazimo Lena Dvornik, ja i još nekoliko igračica.
„Ipak sam zadovoljna proteklom sezonom, jer sam uz minimum treninga postigla veoma mnogo. Ovu godinu sam više posvetila školi nego tenisu, jer sam pre dolaska u Beograd, gde sam najblaže rečeno uvek samo na proputovanju, u Londonu položila završni razred njihove gimnazije i dala dve mature. Naime, ja sam redovno pohađala nastavu engleske škole, a dva puta nedeljno i časove u našoj dopunskoj školi, pri ambasadi. Zbog prezauzetosti školom, malo sam vremena imala za treninge, ali sam se tu snalazila na taj način što bih, u pauzi za ručak, nastavu napuštala, bežala, čas ranije ili se na nastavu vraćala čas kasnije. Naravno, to ‘ukradeno’ vreme koristila sam za treninge.“
To ni najmanje nije smetalo Dori da sa odličnim uspehom položi obe mature, te da danas sa sedamnaest godina bira fakultet na kojem će da nastavi školovanje.
„Namerno sam ranije završila gimnaziju da bih sledećih godinu dana mogla da posvetim samo tenisu. Želja mi je da igram na jačim turnirima u Italiji, Nemačkoj i u drugim zemljama, jer kod nas na turnirima širom zemlje gde se već nekoliko sezona sastajem sa istim igračicama nemam više šta da naučim. Postigla sam jedan kvalitet koji u postojećoj konkurenciji ne mogu da poboljšam, već samo da stagniram ili padam.
„A što se studija tiče tu sam u dilemi između Fakulteta političkih nauka i Filološkog. Želela bih da se bavim profesionalno sportskim novinarstvom, a s druge strane pošto solidno vladam engleskim, mađarskim i donekle francuskim jezikom, bilo bi mi najlakše da studiram jezike.“
Dora se ovih dana vraća u London. Kako kaže, dosta joj je non-stop selidbi i putovanja sa turnira na turnir i sad joj je najvažnije da se odmori i prikupi snagu za nove sezonu od koje veoma mnogo očekuje.