Rukovodstvo Barselone u prostorijama Partizana: Dva velika sportska kolektiva planiraju niz sportskih susreta. — Žeravica osvojio Katalonce
Nedavno gostovanje košarkaša Barselone na Partizanovom turniru povodom tridesetogodišnjice oslobođenja Beograda, iskoristili smo za razgovor sa sekretarom SD Barselona senjor Sadrunijem i direktorom košarkaškog kluba Ramonom Sinranom.
Bilo je reči o životu i radu ovog velikog sportskog kolektiva, o fudbalskom i košarkaškom klubu, Ranku Žeravici… No pođimo redom.
75 godina Barselone
Novembra meseca naši sportski prijatelji slave jubilej vredan pažnje sedamdesetpet godina postojanja sportskog društva Barselona. Danas se u sklopu ovog sportskog giganta takmiče klubovi u dvanaest različitih sportskih grana od čega u jedanaest imaju predstavnike u prvim ligama.
Boje Barselone brani 2586 licenciranih sportista sa kojima radi oko sedamdeset trenera. Tačan broj reprezentativaca sekretar kluba nije znao ali smo se zadovoljili njegovim odgovorom da u svim sportskim granama Barselonini klubovi daju po nekoliko reprezentativaca.
Interesantan je podatak da je prvi kontakt Partizana i Barselone učinjen još 1959. godine kada su naši fudbaleri gostovali na Pirinejskom poluostrvu, te da posle toga međusobnih poseta nije bilo. Košarkaši Barselone su prvi sportisti, gosti Partizana. Naravno, saradnja će se nastaviti. Za glavnu proslavu idućeg meseca upućeni su pozivi našim košarkašima i rukometašima banjalučkog Borca.
Fudbal — publika u Barseloni
Najinteresantniji detalji razgovora za naše čitaoce i navijače svakako su oni koji se odnose na način saradnje fudbalskog kluba sa publikom. Stadion Barselone ima sto hiljada mesta. Od toga se samo 20 odsto karata pušta u prodaju, dok je 80 odsto rezervisano za članove i prijatelje kluba koji poseduju godišnju pretplatnu kartu u vrednosti od 200 dolara po bloku. Sem obezbeđenog mesta na tribinama, motorizovanim navijačima koji dolaze iz svih krajeva Španije obezbeđeno je 7.000 mesta za parkiranje oko samog stadiona. Zbog velikog interesovanja navijača za utakmice fudbalera Barselone, uprava kluba razmišlja da poveća kapacitet stadiona i time omogući da još 50.000 simpatizera neposredno učestvuju u bodrenju ljubimaca.
Zahvaljujući novčanim uplatama prijatelja Barselone, uskoro bi trebalo da se realizuje dugo pripremana ideja o grandioznom sportskom gradu koji bi obuhvatao: tri bazena, salu za male sportove, atletsku stazu, teren za ragbi, 40 teniskih terena, igralište za golf i špansku nacionalnu igru „petanka“ (poput boćanja), prostorije za šah, upravne zgrade, biblioteku, restoran i ostale prateće objekte.
Zemljište je već obezbeđeno i nedavno su članovi i prijatelji Barselone odobrili izgradnju ovog monumentalnog sportskog centra. Cilj njegove izgradnje je da svi članovi i pristalice Barselone mogu da se bave sportom kojim žele u svrhu rekreacije.
Zanimljivo je bilo čuti da su kod njih samo fudbaleri čisti profesionalci, dok košarkaši i hokejaši na koturaljkama imaju status poluprofesionalaca. Svi ostali sportisti su amateri i društvo im samo obezbeđuje najneophodnije rekvizite za rad.
Svim sportistima, po prestanku aktivnosti, obezbeđeno je zaposlenje bilo u samom sportskom društvu ili u preduzeću jednog od mnogobrojnih patrona. Barselona je po rečima svog sekretara nešto više od običnog kluba — ona je jedna velika porodica. Svi sportisti osim treniranja rade ili studiraju. Mladićima koji su kao talenti dovedeni iz provincije obezbeđen je smeštaj u pansionima i zaposlenje. Pravilo je da svaki mladi čovek, koji u proseku već posle 25 godine napušta sport bude pripremljen za novi život, da mu obezbede posao.
Iako veoma brojna porodica Barselona se ne može pohvaliti masovnošću ženskog sporta. Žena ima oko 300 i najjače su im predstavnice u džudou, atletici i umetničkom klizanju.
Žeravica među Špancima
KK Barselona osvojio je prošle godine drugo mesto u nacionalnom šampionatu, iskoristivši oslabljenost ekipe Juventuda iz Badalone koja je imala nekoliko kažnjenih igrača. U taj klub koji u svojim redovima ima nekoliko sjajnih pojedinaca izvanrednih individualnih kvaliteta, ali bez jake kolektivne igre, stigao je pre četiri meseca naš najveći košarkaški stručnjak. Godinama prvi čovek jugoslovenske košarke, učitelj naših momaka, Ranko Žeravica je veliki poklonik i zagovarač organizovane, kolektivne igre.
Ljudi u novom klubu brzo su se uverili u vrednost našeg stručnjaka. Ono što ih je sve naročito impresioniralo je velika Rankova duša, humanost koju u svakom trenutku ispoljava. Ranko je za kratko vreme u novoj sredini prihvaćen kao njihov čovek ili bi bilo tačnije reći da ih je on svojom neposrednošću i dobrodušnošću osvojio. Jedini je od sedamdeset trenera koji je imao čast da bude pozvan kao gost u kuću predsednika Barselone.
Direktor španskog KK je svestan da je Žeravica došao samo na dve godine, ali već sada razmišlja kako bi ga što duže zadržali, jer su prosto opčinjeni radom i vrednošću ovog vrsnog stručnjaka.
„On je od letos u Španiji, ali je njegovo srce u Jugoslaviji. Posmatrao sam ga ovih poslednjih nekoliko dana kako smo stigli u Beograd. Prosto je preporođen. Za njega se može reći da je pravi, veliki Jugosloven i da koristi svaku priliku da nam priča o svojoj domovini o čijoj smo se lepoti i dobroti njenih ljudi već u više navrata mogli i lično uveriti“, reči su sekretara Sinjor Sardunija.
Žeravica još nije imao prilike da ga španska publika vidi na delu, ali je sasvim sigurno da će ga prihvatiti kao svog, jer je štampa njegov dolazak u Barselonu najavljivala u superlativima i takvim ga, velikim u svojim očima vide i navijači.
Naš trener je pre odlaska u Španiju znao pomalo da se služi melodičnim jezikom ove temperamentne nacije, ali je za kratko vreme znatno obogatio svoje znanje.
Ako mu u kontaktima sa igračima za vreme treninga nedostane koja reč igrači ga pažljivo slušajući bez teškoća nadopune.
U ekipi danas igraju dva naturalizovana Amerikanca, a dvojica se nalaze na probi. Ranko, koji izvrsno vlada engleskim jezikom, nije želeo da se sa dvojicom potencijalnih igrača sporazumeva na njihovom jeziku već je kao i sa svima — govorio španski.
Neodoljivo nam se za vreme celog razgovora nametalo pitanje kako naši gosti gledaju na poslednje susrete naših fudbalskih i košarkaških klubova i reprezentacija koje su u najvećem broju naši sportisti rešavali u svoju korist.
Po njihovom mišljenju u Jugoslaviji se igra najbolja košarka u Evropi, pa za španske ekipe i nacionalnu selekciju nije sramota da izgubi od boljeg. Kada je u pitanju fudbal, Španci cene naše igrače i reprezentaciju, svrstavaju ih u sam vrh evropskog fudbala, ali mu ne priznaju ni približno onakav renome kakav ima košarka.