… Milić i O. Petrović promenili dresove. — Da je Kozić od početka igrao halfa. — Sa Vukotićem i Borom Đorđevićem (zdravim) drukčije bi pevalo naše zvono
Još jednom je u toku samo jedne nedelje dokazano da je najteže i najlepše biti navijač Partizana. Izgubili smo fudbalski derbi od anemične Zvezde, tačnije pobedili smo sami sebe, da bismo posle sedam dana uživali u trijumfu naših košarkaša nad tim istim rivalom. Tako jedan sport vraća ono što nam drugi uzme.
Ali, priđimo analitički onom nesrećnom rezultatu — 1:3. Osvetlimo još jednom, na objektivan način, sve ono što nas je nateralo da spustimo zastave na pola koplja.
Problem golmana
Odlaskom Ćurkovića ostalo je otvoreno pitanje golmana. Treba se prisetiti: sa tim golmanom mi smo osvojili jesenji deo prvenstva sezone 1970/71. godine. Zatim je Ćurković otišao u vojsku i mi smo pokazali vrtoglav pad na tabeli sa istom ekipom, ali bez velikog golmana. I to je već bio znak ozbiljnog upozorenja za upravu. Bilo je jasno šta znači mesto golmana u timu. I umesto da se odmah išlo na traženje pravog naslednika Ćurkoviću (koji je već imao usmeno odobrenje da će biti pušten ukoliko želi da ode u inostranstvo) pribeglo se najgorem od svih mogućih rešenja: doveden je Miodrag Knežević, iskusni golman niškog Radničkog! Kasno. Knežević je već bio zvezda na zalasku.
Nervozno se pokušalo sa Furtulom. Sva poređenja sa Ćurkovićem bila su porazna za ostale. Zatim je Vasović odbio darovitog Svilara, pa je doveden Blagoje Istatov. Odlični golman druge lige došao je iz malog grada u velegrad, iz malog kluba u veliki. Period adaptacije, praćen nesređenim porodičnim prilikama (nije dobio stan, pa mu je porodica još u Prilepu), trajao suviše dugo. Kažu da se sa njim nije dovoljno intenzivno radilo, pa tako još nije opravdao svoj dolazak.
Zlatan Milić je mlad golman, bez iskustva, a sa još neodređenim načinom odbrane gola. Protiv Zvezde je primio drugi gol, koji mu je Filipović dao na taj način što mu je lopta klizila niz cevanicu od kolena do stopala, pa je šut bio bez snage. Zatim je na tom meču neprimećenom Džajiću dao mogućnost da se istakne: primio je gol sa 25 metara zato što je „napamet“ pošao u desnu stranu, a nije branio onaj „svoj“ ugao. Lopta je bila mlaka i samo dobro „rezana“.
Na drugoj strani Ognjen Petrović nije načinio nijednu grešku, a odbranio je neke udarce za koje ga niko ne bi krivio da je primio golove. Eto, i pored toga što smo na tom meču bili neubedljivi mogao je rezultat da bude i drugačiji samo da smo sa našim rivalom izmenili golmana.
Kozić nije polutka!
Zlatko Čajkovski je bio najbolji desni half Evrope. Nikad levi! Još manje je mogao uspešno da igra polutku. A, eto naš stručni štab je na tako važnoj utakmici eksperimentisao: stavljen je Kozić na mesto leve polutke (!?) i od odličnog odbrambenog igrača načinjen je slab napadač. I da nesreća bude veća uveden je u igru mladi, spori i neokretni Tomić, koji je trebalo da nadskače Filipovića. Kakva greška! Primili smo tako dva prva gola i tek onda je usledila zamena. Kasno! Stručnjaci su to morali da znaju pre nego što su na tako drastičan i porazan način naterani da uvide svoju zabludu.
I to je doprinelo našem porazu. Da je Kozić odmah igrao na svom mestu pitanje je da li bi Zvezda dala prva dva gola, a možda bi neko od napadača iz one divne šanse koju mu je Bora Đorđević stvorio izjednačio rezultat, jer je on pucao baš kao odbrambeni igrač, a ne kao napadač. Zato je to bila dvostruka šteta.
Bez Vukotića i Bore Đorđevića
Tako je to u fudbalu: jedan nepromišljen potez dovede u pitanje ne samo sudbinu utakmice, već i rad od nekoliko meseci. Da je Vukotić umeo da kontroliše sebe kada je onako amaterski naivno sapleo igrača Vardara ne bi dobio drugi žuti karton i igrao bi na derbiju.
Na toj istoj utakmici Bora Đorđević je istegao mišić i izišao iz igre. To je bio loš predznak uoči derbija. Vukotić je bio na tribinama, a Bora Đorđević je zalečen pokušao da pomogne. Bilo je jasno da po onakvom terenu majstor njegove vrednosti više zavarava nego što može da pruži. I opet je intervencija sa klupe došla kasno: u 70. minutu zamenjen je Đorđević i uveden mladi, agresivni Sima Nikolić.
Sa Vukotićem i zdravim Borom Đorđevićem drugačije bi pevalo naše zvono. I pitanje je da li bismo izgubili meč, čak i pored svih grešaka koje smo počinili sa Kozićem, odnosno Tomićem, slabih intervencija golmana Milića i onih propuštenih šansi. Ali, to je već istorija. Ako smo siromašniji za jedno radovanje bogatiji smo za jedno iskustvo.