Kako i koliko radimo sa mladim fudbalerima: Zašto je zaboravljen „recept“ rada velikog trenera mladih Florijana Matekala?
Partizan, njegovi fudbaleri, stručni radnici i verni navijači predugo žele uspeh, mnogo planiraju, previše očekuju a vrlo malo se od toga ostvaruje. U planovima i ambicijama Partizan je često bio nervozan mnogo puta nerealan. Nekadašnje blistave uspehe sad zamenjuje tema neuspeha.
Već više godina Partizan nema ekipu dostojnu svog ugleda. Nema blistavih rezultata.
Gde su bili promašaji?
Šta je to što nije valjalo u Partizanu u poslednjih nekoliko godina? Gde su bili promašaji u izboru i negovanju talenata kada su očekivanja izneverena?
Treba dobro poznavati rad i odnose u Partizanu pa sa sigurnošću postaviti dijagnozu. Elemenata za neuspehe svakako ima više. Čini se da je jedan od njih — pomanjkanje jedne kontinuirane politike, planova, akcija i prakse na duže staze. Na primer, česte promene trenera nisu indikacija dobre politike. Stotinu puta sportska štampa je ocenila kao necelishodnu. Dolazili su treneri i posle neuspeha 6rzo odlazili. A mnogima od njih davana su često i prevelika ovlašćenja. A oni su, opet, pravili katkad i preterane, preambiciozne planove. Kad su dolazili drugi, retko su kad nastavljali ono što je prethodnik započeo. Uglavnom su počinjali iznova. Menjale su se i uprave, predsednici, ali daleko ređe treneri mada bi moglo da se postavi pitanje: da li i odlaskom trenera, posle neuspeha, sa kormila treba da ide i uprava ili dobar njen deo, kad je već jedan program krahirao i kad je, recimo konkretno, jedna uprava dala sva ovlašćenja jednom treneru? To nije najbitnije pitanje ali je principijelno.
Sigurno je da je Partizanov pad uzrokovala i loša politika uprave kluba, posebno na planu angažovanja stručnjaka.
Šta je sa Partizanovom školom?
Pre deset i više godina Partizan je u čitavoj zemlji bio poznat po svojoj izuzetnoj praksi izbora i školovanja fudbalskih talenata. Rad sa mladima u doba izuzetnih fudbalskih znalaca Ilješa Špica i Florijana Matekala bio je osnova Partizanovih uspeha, sigurna zaloga njegove sutrašnjice, Ali, već više godina iako stalno postoji i radi omladinska fudbalska škola „Belin — Lazarević“ pravih rezultata nema. Upravo nema onih koji bi zadovoljili Partizan, koji bi mu obezbeđivali naslednike Bobeku, Šoškiću, Čebincu i Jusufiju…
„Davno je to bilo kad su u Partizanu Špic i Matekalo stvorili pravu školu fudbala, nenadmašnu u Jugoslaviji a možda i najkvalitetniju u Evropi“, govori o tom zlatnom dobu Partizana Vladica Kovačević, i sam „pitomac“ te škole. „To je bila sinteza mađarskog i austrijskog fudbala, u to doba dominantnih u Evropi: brzog, lepršavog, efikasnog, maštovitog. Ti fudbalski znalci radili su bez mnogo pompe i popularnosti. Bili su istrajni i strogi. Čitava jedna grupa fudbalskih entuzijasta (Vujica Radosavljević, Zvonko Ladovac, Ljuba Potkonjak, Milomir Strizović, Pera Binković i drugi) uporno su tragali za najmlađim fudbalskim talentima. Uporno su iz dana u dan obilazili mala igrališta nižerazrednih klubova, osnovne škole, poljane gde su se deca igrala, i tražili te najmlađe talente. Ove entuzijaste nisu sprečavali ni kiša, ni nevreme, ni zima da iziđu na ta mala igrališta i da tamo vide, zapaze i odaberu ponekog dečačića i da ga dovedu u Partizan. A posle je Matekalo bio taj koji je vršio pravu selekciju. On je bio istovremeno i otvoren i strog. Pomno je proveravao svakoga ko bi došao i otvoreno kazivao onima koji nisu bili talentovani da idu i pokušaju u drugom klubu. Onima koje je odabrao znao ja da bude pravi otac, Umeo je da ih drži na distanci, da traži rad i učenje, pre svega.“
Tako su pored ostalih „otkriveni“: Jusufi — kod Cvetkove mahale, Šoškić — u Kumodražu, Kiš — u Pančevu, Vasović — na Dorćolu, Mitić i Čebinac — nedaleko od Zvezdinog stadiona, Miladinović — na Đermu. I drugi na igralištima nižerazrednih beogradskih klubova, pa čak i na poljanama.
Na takav način su fudbalski entuzijasti i znalci uporno tragali za fudbalskim talentima da bi kasnije od njih postajali veliki igrači.
Međutim, ta praksa u Partizanu je poodavno presahla. Preovladalo je mišljenje da je takva škola preživela, da ju je vreme preteklo, da je rad mukotrpan i nadasve skup. Jedno vreme se verovalo, dovesti dvojicu gotovih igrača bolje je nego školovati njih pedeset. Tako se i radilo. Škola je, istina, i dalje postojala i radila ali pravih rezultata nije bilo. Osećao se nedostatak talenata. Vladica Kovačević to potvrđuje:
„Za gotovo deset godina Partizan je kompletno školovao samo jednog pravog fudbalera — Momčila Vukotića. Delimično to je još slučaj sa Aranđelom Todorovićem i skoro da drugih nema, ili nisu do kraja obučeni pa zato i nema rezultata“.
„Zar to nije i mladi golman Zalad“, upitali smo Kovačevića.
„Zalad je vrlo talentovan golman. Ali, on u omladinskoj ekipi skoro i nije imao posla. Siguran sam da i on kod ovako slabe i rovite odbrane ne bi mogao bilo šta više da učini od Milića. Treba mu tokom zime i proleća dosta jakih mečeva da bi sigurno najesen mogao postati prvotimac“.
„Furtula je ‘izgoreo’ u prvom redu baš zbog slabe odbrane“, dodaje Ljuba Potkonjak.
Da li će se vratiti Matekalo?
Šta je to što ne valja u radu sa mladima u fudbalskom klubu?
Kovačević to ovako vidi:
„Slikovito rečeno, mi smo godinama preskakali osnovnu i srednju školju, a odmah hteli da nam ti dečaci i mladići završe fudbalski fakultet. Jurili smo sa kondicijom u takmičenjima za — rezultatima. Najosnovnije elemente fudbalske igre smo zanemarili. I kad su nam ti mladići dolazili u prvi tim, velika većina njih, pokazivali su nemoć. Omladinci su ove godine osvojili Kup, u prvenstvu su drugi, prošle godine bili su u finalu omladinskog kupa. I od tih igrača prvi tim nije video koristi. Većina njih nije bila fudbalski kompletna a neki nisu mogli u jačoj konkurenciji da uspešno prikažu osnovne elemente fudbalske igre.“
Omladinska škola učinila je jedan novi potez: pitala je Florijana Matekala koji se nalazi u Libiji da li bi se vratio da rukovodi odabiranjem i školovanjem mladih talenata u Partizanu a da mu Kovačević, Miladinović i drugi asistiraju. Matekalo se odmah javio i kazao da će doći! Sada tu inicijativu treba da prihvati i potvrdi i predsedništvo kluba.
„Založiću se svom snagom za to na predsedništvu i nadam se da će naš veliki trener uskoro biti opet među nama“, kaže Potkonjak.