Bokseri Partizana u poslednje vreme ne znaju za poraz. To su pokazala i tri meča održana krajem prošlog i ovog meseca, kada su ekipa „14. Oktobar“, Mladenovac i Napredak morale da priznaju da je bivši prvoligaš još uvek bolji od njih.
Prateći i gledajući susret boksera „crno-belih“ ne treba biti veliki stručnjak i zaključiti da ovaj i ovakav sastav Partizana ne zaslužuje da se takmiči u drugoligaškoj konkurenciji. Jer borci kalibra M. Popovića, J. Nikolića, S. Belića, D. Dimića i F. Šekularca teško da bi trpeli poraze i u najjačoj konkurenciji. No, primer Partizana najbolje pokazuje da snaga i kvalitet ekipe ne mora značiti da se nalazi tamo gdje joj je mesto. Još uvijek nerešeno pitanje finansiranja boksa izgleda da najviše pogađa naš klub. Treba odati priznanje upravi koja pravom virtuoznošću uspjeva da sakupi sredstva da ekipa odlazi redovno na gostovanja, a o nekim drugim izdacima nema ni govora, pa je i razumljivo što u Partizanu govore da ih zasada ne interesuje prva liga. Sve dok se ne sredi situacija i obezbede sredstva za viši rang takmičenja.
Dok članovi uprave iznalaze rešenja — kako obezbediti sredstva, bokseri mirno rade i svojski se zalažu kako bi pokazali da na njih ne mogu delovati nikakvi problemi. Sadašnja situacija je razlog više da se u subotu pobedi protivnik koji je vodeći na tablici istočne druge lige — Kablovi. Svi nekako u taboru „crno-belih“ žive za taj susret. A zašto — nije teško pogoditi. Pobede li Belić i drugovi, još jednom će se pokazati i dokazati da Partizan s pravom može računati na povratak u društvo najboljih. Uspeju li to bokseri u ringu verovatno će i članovi uprave tada naći sredstva koja bi sigurno omogućila da se Partizan nađe tamo gde je godinama bio: u prvoj ligi!