Naši vaterpolisti u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije: Iako oslabljen neigranjem Markovića, Belamarića, Antunovića i Sandića, „crno-beli“ su već na startu ovogodišnje sezone pokazali da još uvek ne žele da se odreknu primata u našem vaterpolu
Odmah posle finala Kupa evropskih šampiona, u kome su vaterpolisti Partizana po peti put trijumfovali, od „crno-belog“ tima su se na godinu dana oprostili reprezentativci Marković, Belamarić i Antunović, koji su otišli na odsluženje vojnog roka. Veteran Mirko Sandić, legenda jugoslovenskog vaterpola i rekorder među svim sportistima Partizana po broju igara za državni tim (263 puta), zbog odlaska na radno mesto u Singapuru oprostio se od aktivnog igranja.
Sve ovo je bio razlog da mnogi poveruju da Partizan nije više toliko moćan da bi i dalje mogao da neosvojivo drži primat koji već godinama ima u našem vaterpolu.
U polufinalu Kupa bez napora
Već na startu ovogodišnje sezone, međutim, „crno-bela četa“ je razuverila sve „neverne Tome“. Partizan je, normalno, bio najbolji na kvalifikacionom turniru za učešće u Kupu Jugoslavije za područje Srbije, ali je i bez velikog napora nadmoćno osvojio prvo mesto u četvrtfinalnoj grupi Kupa Jugoslavije.
Na ovom turniru, koji je od 7. do 8. marta održan u Beogradu, četa Vlaha Orlića je pobedila sve protivnike (hercegnovskog Jadrana, Crvenu zvezdu, KPK, Studenta i Goča) uz gol-razliku 64:22.
I pored ovakvog bilansa igra koju su vaterpolisti našeg devetostrukog šampiona prikazali nije bila na zavidnom nivou. Nije to bila ona igra koju smo navikli da gledamo od Partizana poslednjih godina, koja je „lomila“ sve protivnike. Međutim, činjenica je da ih ovi protivnici, izuzev, donekle, hercegnovski Jadran, nisu mogli više mobilisati da bi pružili angažovaniju igru. Zato se nameće utisak da je Partizan igrao onoliko — koliko mu je bilo potrebno za pobedu. Dozvoljavali su Rudić i drugovi da njihovi rivali i povedu, ali bi rezultat začas preokrenuli u svoju korist i slavili pobedu od nekoliko golova razlike.
Koga nema — bez njega se može
U ovom trenutku je najvažnije da se nedostatak četvorice standardnih prvotimaca gotovo ne oseća. Mladi Predrag Vraneš je i u finalnoj utakmici KEŠ-a pokazao da će biti dostojna zamena Markoviću na golu Partizana, a to je i ovog puta potvrdio.
Uostalom, i njegova igra za reprezentaciju na turnirima u Španiji i Novom Zelandu kazuje da se nalazi u dobroj formi. To isto važi i za ostale reprezentativce Marovića, Perišića, Rudića, Stamenića i Manojlovića.
Ratko Rudić je već raspoložen da trese protivničke mreže, (na utakmici sa Studentom sedam puta je golmana primorao na predaju) ali je „konkurentna“ za titulu najboljeg snajpera tima dobio u Miroslavu Sofijaniću. „Sofke“ je dugo čekao svoju šansu i čini se da će njegovih pravih „pet minuta“ biti upravo ovogodišnja sezona. Trener Orlić će, bez sumnje, najveće poverenje imati u ovim igračima. Dotle mladi Avramović, Bratuša i Nenad Manojlović (mlađi brat reprezentativca Predraga), kao i golman Novaković, nestrpljivo čekaju da se i njima ukaže šansa da zaigraju u prvom timu. Možda će to već biti u polufinalu Kupa, kada se Partizan od 1. do 13. aprila sastaje sa Jugom, Primorcem, KPK, Solarisom i Primorjem.