IN MEMORIAM
Veliki ljudi nikad ne odlaze. Njihovo delo ostaje da živi posle njih, da nas podseća na jedno vreme, na ono što su dali za opšte dobro i da nam budu podstrek i primer kako treba služiti narodu.
Jedan od takvih velikana je i nedavno preminuli revolucionar, humanista, pisac i, nadasve, Čovek — Veljko Vlahović. Smrt druga Veljka, koji je nekom čudnom ljubavlju uvek ostao vezan za omladinu, one koji dolaze, najteže je pogodila mlade. Valjda je kroz njih voleo i tu stranu njihove aktivnosti — sport.
Veljko Vlahović je pored velike angažovanosti stizao da slobodne časove posveti sportskim takmičenjima. Pre svega, voleo je fudbal, a iznad svega — Partizan! Koliko smo ga puta videli u počasnoj loži na stadionu JNA kada je Partizan igrao. Nije bio samo navijač, već i pomagač, prijatelj, savetodavac… Često je u časovima najvećih kriza znao da obodri one koji su vodili klub, da im vrati veru, posavetuje i uveri ih kako će sigurno jednog dana Partizan opet biti ono što je nekad bio.
Stizao je drug Veljko da brine naše brige, da se raduje uspesima i da nas nauči kako u porazu treba biti veliki i voleti svoj klub. Za sve to što smo dobijali od takvog čoveka i prijatelja naš klub je siromašniji, jer Veljka Vlahovića više nema. Ali, u redovima svih klubova ove velike sportske porodice neće nikad biti zaboravljen i mi se i u ovim tužnim časovima ponosimo što je velikan ove zemlje i Partije pripadao našem klubu.
Neka je slava našem počasnom članu, drugu Veljku Vlahoviću!