Malo slavlje za velike uspehe: Plivački klub Partizana je neiscrpno vrelo talentovanih mališana, budućih asova
Boje plivačkog kluba „Partizan“ od njegovog osnivanja pa do danas branili su mnogi poznati asovi našeg plivanja. Počev od Tikice Đorđevića, Gordane Matekalo, jedno vreme Žarka Karaulića i Đorđa Perišića, pa zatim Vladimira Pavlovića i Ivice Matkovića, naš klub je uvek imao plivača koji se nalazio u vrhu jugoslovenskog plivanja. Svoje „zlatno doba“ imali su Matić, Sajdl i Pavličević da bi poslednjih godina u jugoslovenskom plivanju vladao samo jedan član „Partizana“ — Miodrag Rađenović.
Kada su svi očekivali da je došao kraj za PK „Partizan“ i da je njegov izvor talenata presušio iz plivačke škole „crno-belih“ regrutovani su tek svršeni „Školarci“ plivanja koji su u kratkom vremenskom intervalu poneli najznačajnije jugoslovenske trofeje u ekipnoj konkurenciji. Kroz trogodišnji plivački staž oni su se iskalili i od desetogodišnjaka koji su pobedili na svom prvom takmičenju 1972. godine u kategoriji mlađih pionira, stvoreni su plivači koji su ove godine u kategoriji starijih pionira na prvenstvu države u Vodicama osvojili nadmoćno prvo mesto, sa duplo većom zalihom bodova od drugoplasiranog Fužinara. Taj novi uspeh je i bio povod da JSD „Partizan“ organizuje prijem za te najmlađe šampione naše mnogočlane porodice.
„Čestitam Vam na još jednom velikom uspehu“, počeo je pozdravnu reč drug Veljko Miladinović, predsednik JSD Partizana, „i želim da tako i nastavite. Vi ste mladi i pred Vama su još mnoge borbe za dostojno branjenje naših boja. Siguran sam de ćete nastaviti da radite kao i do sada i da ćete plivački primat u Jugoslaviji držati još mnogo godina.
„Kao poklon od JSD „Partizan“ predaću Vam maskote „Srećka“, koje će se naći među pregrštom Vaših medalja“, završio je drug Veljko Miladinović.
Primili su poklone a zatim bi ponovo pričali o plivanju, jer je to njihova zajednička ljubav; plivanje su upoznali zajedno, na takmičenjima pobeđuju zajedno i plivanjem će se baviti samo dok su složni, dok su — jedno. Stoga ovom prilikom ne treba nikoga posebno isticati, jer takav uspeh — tri puta uzastopno biti najbolja ekipa Jugoslavije za sve kategorije pionira može ostvariti samo kolektiv čiji se članovi s ljubavlju odnose prema obavezama i zadacima. A njihov trener, Ivica Matković, sa puno takta i razumevanja se odnosi prema njima, prema toj deci sa kojima deli i dobro i zlo.