Intervju sa Nenadom Cvetkovićem doskorašnjim vojnikom
P. VESNIK: Dolazi vreme vašeg pravog fudbala, Nenade?
CVETKOVIĆ: Brzo su zaista nekako prošli moji dosadašnji dani u Partizanu. Potom, obukao sam sivomaslinastu uniformu i sada, evo me opet. Odmoran sam, svež, dovoljno sam i trenirao. Nisam zadovoljan mojim učinkom u Partizanu iako mi zbog toga niko u klubu ništa nije rekao. Ljudi su me doveli da dajem golove, međutim, nešto nije išlo…
P. VESNIK: Često su vam treneri menjali mesto u ekipi?
CVETKOVIĆ: Ne prebacujem ništa trenerima, ali nesporazum je bio očigledan. Ja sam izraziti gol-igrač. Tako sam počeo da igram još kao dečak. Dok sam bio na Čairu, znalo se: najistureniji sam igrač, često sam u šansi, zato sam i davao golove. Ne kažem da me lopta ne povuče, vratim se nekad duboko u pozadinu, ali osetim da tada ne mogu da dođem do izražaja. Zato je, mislim, greška što mi je poveravana uloga takozvanog veznog igrača u dresu Partizana.
P. VESNIK: Kao vojnik imali ste prilike da dugo razmišljate o oba Partizanova lica u ovom šampionatu?
CVETKOVIĆ: Jedno vreme sam formalno patio. Ipak, među drugovima imao sam ogroman broj velikih navijača Partizana. Pomogli su mi. Nisam mogao očima da verujem da „crno-beli“ tako slabo stoje na tabeli. Takvi fudbaleri! Partizan ima izvanredne fudbalere! Pravda je morala biti zadovoljena, tako da ovi prolećni uspesi nisu slučajni.
P. VESNIK: Može li Partizan i dalje od sadašnje pozicije?
CVETKOVIĆ: Još kako! Borićemo se za četvrto mesto sigurno, a ako se šansa ukaže i za treće. To ova generacija zaslužuje da ostvari. Zbog samih igrača, zbog kluba, zbog jedinstvenih navijača koje imamo. Zaista su jedinstveni, divni…
P. VESNIK: Očevidno, puni ste optimizma?
CVETKOVIĆ: Zašto da ne. U naponu sam snage. Ostaje mi da se uklopim u tim i da danonoćno radim. Onda će golovi doći, sigurno!
P. VESNIK: Ko vam se posebno dopada u timu iz kojeg ste odsutni godinu dana?
CVETKOVIĆ: Impresionirao me je mladi Boško Đorđević. To je sjajno krilo. Centaršut mu je poslastica za golgetera. Kao krilni napadač postiže golove, što je izuzetak kvalitet. Uveren sam da će Boško biti najbolji strelac lige, bez obzira što o Saviću iz Crvene zvezde takođe imam visoko mišljenje. Ali, Boška sad ne smeju ostaviti usamljenog. Svi mu moramo pomoći da bude prvi strelac, jer to će biti ne uteha nego priznanje celom timu. O ostalim sam već dao sud — Partizan ima izvanredne fudbalere. Ostaje da se ove godine do kraja borimo za što viši plasman, a u narednom prvenstvu biće nova pesma — borićemo se se za titulu šampiona, jer „crno-beli“ su na nivou tri — četiri najbolja jugoslovenska tima.
Pehovi
Nije davao golove kako se očekivalo kad je došao u Partizan, ali ne treba zaboraviti da je Nenad Cvetković bio i vrlo malerozan igrač. Prošle godine u Tuzli doživeo je ono najcrnje u sportu — slomljena mu je noga. Borio se s tom povredom, ali preko noći ništa se nije moglo.
Obukao je potom vojničku uniformu, povreda je iščezla. Drugovi i starešine su ga voleli i razumeli. Trenirao je, pri isteku kadrovskog roka vrlo intenzivno. Nameravao je da se vrati čio i spreman, da odmah uskoči u tim, jer njemu je bez fudbala teško…
I baš tih poslednjih dana vojnikovanja — novi maler!
Vratio se sa rukom u gipsu. Sada je na redu rehabilitacija i vreme koje ceo Partizan čeka: da se Nenad Cvetković vrati u navalu koja je već postala „mašina za golove“.
Sutra
Nenad Cvetković mlad je 26 godina.
P. VESNIK: Da li je to u nas mladost ili već vreme kada se razmišlja o vremenu posle fudbala?
CVETKOVIĆ: Takvo shvatanje — priče o starim igračima pre tridesete godine života — ne prihvatam. Iz našeg fudbala u inostranstvo odlaze fudbaleri u najboljim godinama, to je velika šteta. Vidim Englezi su za fudbalera godine proglasili Alala Valerija, koji ima 34 godine. Uz to on je drugoligaški fudbaler. Kod nas i najbolji fudbaler za kratko vreme postane „izvikan“. Ne mogu da shvatim kome i zašto dobri igrači smetaju. Naša zemlja je nepresušni izvor talentovanih fudbalera, ali odlaskom u inostranstvo na ovakav način teško će nam se osvetiti. Stalno se govori o nekakvom statusu vrhunskih fudbalera, ali malo je učinjeno konkretno. To čovek dok je mlad ne zapaža, ali kasnije i te kako razmišlja, o tome. Lično o odlasku ne razmišljam. Bar za sada. Otići ću u tuđinu samo ako zaista budem morao…