Komentar utakmice Partizan — Rijeka (1:0)
U jednoj osrednjoj igri i u jednom vrlo sparnom danu Partizanovi fudbaleri su uknjižili još dva boda. Susret sa Rijekom, kao što se i očekivalo nije bio nimalo lak. Jedno — zbog toga što se gosti ovog meča još uvek nalaze u neizvesnosti, što se tiče društva najboljih, još nisu skupili toliku zalihu bodova da makar kraj sačekaju smireni, jer samo jedna ekipa ima bod manje, a tri po dva boda! I drugo, što sa Partizanom u Beogradu imaju vrlo nepovoljan bilans, pa iz meča u meč i iz godine u godinu vrebaju i nastoje da domaćina iznenade i da prekinu jednu dugu i po njih neugodnu tradiciju. Ipak, čini se, jedan težak dan beogradski dan ubitačne vrućine onemogućio je fudbalerima i jedne i druge ekipe da pokažu sve što znaju i umeju, da zadovolje preko 15 hiljada ljubitelja fudbala.
Valja reći da je Partizanov protivnik bio dobra ekipa, ravnopravna domaćinu, ekipa koja je igrala otvoreno, ofanzivno u toku celog meča. Za nijansu, kad se izbroje šanse i realizovane i nerealizovane prednosti, Partizan je bio uspešniji i odneo pobedu. Ali i gosti su igrali poletno, agresivno i fer.
Partizanov navalni red nije bio maštovit. Donekle su u njemu odskakali Vukotić i Boško Đorđević, samo katkad i Zavišić. Zavišić je imao nekoliko uspešnih centaršuteva, ali su oni većinom ostajali bez prave završnice. Ovo se naročito osetilo u drugom poluvremenu, kada je izgledalo kao da je Partizan „čuvao“ rezultat i u špic napada slao samo po dvojicu — trojicu fudbalera. Vukotić je i sada bio onaj stari uporni i lukavi borac spreman da munjevito poleti za loptom, da proceni trenutak kad svojim prodorom može da unese zabunu u protivničke redove. Boško Đorđević se dobro borio i kad se ukazala prilika — iz jedanaesterca opet pokazao svoje realizatorske sposobnosti. Tako, i posle ovog kola, on vodi na listi najboljih strelaca Prve savezne lige.
Odbrana je delovala sigurno, znatno sigurnije nego pre nekoliko dana u Ljubljani. Pre svega, borio se svaki čovek. Istatov je bio pouzdan. Pokazao je da može i ume da uspešno brani i jake i lukave slobodne udarce i opet potvrdio da ume hrabro da se baci protivniku u noge, kad ništa drugo ne preostane — i da sačuva mrežu. Za njega se može sigurno reći da je bio pouzdan čuvar mreže. Pored Paunovića i Golca, koji su se uspešno nosili sa agresivnim napadačima Rijeke, lepu partiju je dao i mladi Arsenović, koji igra sigurno, po žrtvovano, smelo, dobro sarađuje sa Istatovom i drugim igračima. Treba reći da su nekoliko napadača Rijeke, posebno pokretljivi centarfor Ražić, zadavali muke Partizanovoj odbrani. Ražić je, na primer nekoliko puta, kao od šale, obilazio čitavu jednu stranu Partizanove odbrane. Skoblar, baš i kao Bora Đorđević, „borio se pa se umorio“, brzo ali sigurno i usled teškog vremena i vrućine.
Kad se sve sumira, Partizan može da bude zadovoljan postignutom pobedom i donekle zalaganjem i borbenošću ekipe. Istina, bilo je mečeva kad je i bolje igrao, a rezultatski slabije prolazio.
Ovog proleća, u celini, Partizanovi fudbaleri bi li su vrlo uspešna ekipa.
Toma Kaloperović i njegovi saradnici sigurno su vrlo zadovoljni postignutim, jer je ekipa, dobrim, sistematskim i upornim radom i razrađenom taktikom postigla odista dosta. Ali, uvereni smo, žele i planiraju još više. Glavni činioci uspeha razumljivo su fudbaleri. Sada i oni daleko lakše čekaju nove okršaje i mirnije spavaju. Trud, zalaganje, umešnost i borbenost su pokazali da je kriza igre i uspeha od prošle jeseni bila prolazna.
Posle dvadesetak dana od mora, zbog igara s reprezentacije, Partizan će sigurno igrati još bolje i poletnije. Pauza posle vrlo napornih mečeva, posle fizičkih i psihičkih naprezanja, dobro će doći. Završetak prvenstva, uvereni smo, biće još uspešniji.