Savetovanje komunista JSD Partizan
U Jugoslovenskom sportskom društvu „Partizan“ sprovodeći zaključke Izvršnog biroa PSKJ postigli smo značajne uspehe kako na sportskom polju tako i na idejno-političkom vaspitanju sportista. U ekipnoj konkurenciji osvojili su tri titule prvaka Jugoslavije u 1973. godini od čega dve u muškoj i jednu u ženskoj konkurenciji. U narednoj godini, broj osvojenih ekipnih prvenstava povećan je na četiri i to dve u muškoj i dve u ženskoj konkurenciji. Posebno treba istaći rezultate vaterpolo kluba, čija je ekipa ove godine po peti put postala najbolja ekipa Evrope. Zaslužuju istu pažnju i napori atletskog kluba za bolje sportske rezultate. Ženska seniorska ekipa ovoga Kluba prvi put od svoga postojanja osvojila je prvo mesto u zemlji, a ženska ekipa tenis kluba je višestruki prvak Jugoslavije. Pioniri plivačkog kluba su trostruki prvaci Jugoslavije. Fudbalski klub je uspeo da „nađe sebe“, nakon vrlo teškog perioda u takmičenju došli su vedriji i bolji dani. Košarkaška ekipa Partizana danas spada u najbolje ekipe u Jugoslaviji. Šahovski klub spada među najjače ekipe u zemlji.
U pojedinačnim takmičenjima najbolje rezultate postigla je Mirjana Mašić, svetska rekorderka i evropska prvakinja, dok je mladi i talentovani atletičar Temim oborio nove rekorde u skoku u vis za juniore i seniore. Veliki broj članova JSD „Partizan“ branili su nacionalne boje i postizali zapažene rezultate. Karakašević, nosilac srebrne medalje sa poslednjeg svetskog prvenstva u stonom tenisu, Kićanović dobitnik Majske nagrade i Dalipagić su stalni članovi nacionalnog tima. Bokser Svetomir Belić predstavljao nas je na evropskom prvenstvu u Katovicama.
U klubovima JSD „Partizan“ svoju sportsku aktivnost ispoljava 18. zaslužnih sportista Jugoslavije, 8 sportista sa znanjem internacionalnog razreda i 46 sportista sa zvanjem saveznog razreda.
Aktivnost i zalaganje sportskih stručnjaka — trenera bilo je takođe vrlo značajno za uspeh ekipa i pojedinaca. Trebalo bi istaći da je Orlić trener vaterpolo kluba dobio Oktobarsku nagradu Beograda i Majsku nagradu SOFK Srbije.
Slavu našeg sporta pronosili su sportisti Partizana širom zemlje i sveta. Mnogo svetskih, evropskih, balkanskih i državnih rekorda oborili su sportisti Partizana. Za 30 godina postojanja napunjene su vitrine mnogobrojnim peharima i trofejima, a grudi sportista ukrasile mnogobrojne zlatne, srebrne i bronzane medalje. Mnogo puta svirana je naša himna i dizana jugoslovenska zastava za rezultate koje su, kao reprezentativci, osvojili sportisti JSD „Partizan“ svetla lika može da gleda pređeni put. Ponikao na tradicijama naše slavne NOB-e i revolucije, Partizan je ne samo razvijao sport i postizao vrhunske sportske rezultate već je bio značajan faktor širenja, razvijanja i učvršćivanja bratstva i jedinstva naroda i narodnosti, socijalističkog patriotizma, odbrambene sposobnosti, socijalističkog morala i svesti svojih sportista i prijatelja i čitave mlade generacije. U klubovima JSD „Partizan“ od samog osnivanja aktivno su učestvovali sportisti — pripadnici svih naših naroda i narodnosti.
Novi odnosi
Komunisti u JSD „Partizan“ su inicirali samoupravno konstituisanje Društva. Organizovan je rad u svim klubovima na pripremama Samoupravnog sporazuma o udruživanju u JSD „Partizan“. Teze za sporazum, a kasnije nacrt sporazuma bili su na raspravi u svim klubovima i o njemu su se izjasnili svi sportisti i sportski radnici. Nakon toga potpisan je Samoupravni sporazum kojim je uvedena nova organizacija i novi odnosi u Društvu.
Danas funkcioniše skupština koju sačinjavaju delegacije svih klubova i koje ravnopravno učestvuju u kreiranju sportske politike na nivou društva, dok su klubovi u svom radu samostalni. Predsedništvo skupštine i drugi organi Društva su na istim principima postavljeni.
Sprovodeći ove stavove razvijali smo dosta intenzivan i organizovan idejno politički rad na podizanju socijalističke svesti i morala u klubovima i društvu.
Uviđajući da bez aktivnog i organizovanog učešća komunista ne može biti uspeha na ovom polju, formirani su aktivi SK i SSO u košarkaškom, biciklističkom, atletskom, boks, karate, kuglaškom, plivačkom, streljačkom i veslačkom klubu. Održana su 34 sastanka aktiva SK, 30 sastanaka aktiva SSO i desetine predavanja. Primljeno je 33 nova člana, najvećim delom iz redova sportista u Savez komunista. I pored postignutih rezultata ne možemo biti zadovoljni sa stanjem na ovom planu. Nedostaje kontinuirana i stalna akcija komunista u klubovima na vaspitanju sportista. Na prošlom savetovanju smo istakli da su zadaci članova SK u sportskim organizacijama veoma složeni i suptilni, da bavljenje sportom pruža mogućnost usavršavanja i oplemenjivanja ljudske ličnosti, ali i njene degeneracije. Svojom akcijom komunisti moraju razvijati funkciju sporta koji oplemenjuje. Rad u sportu, posebno vrhunskom, traži napore, samodisciplinu i samoodricanje, drugarstvo, dostojanstvo, visoke moralne vrline, fizičku kondiciju, psihičku uravnoteženost, spremnost na iznenađenja, viteško podnošenje poraza i uopšte striktno poštovanje propisanih sportskih pravila na terenu. U tom pogledu moramo priznati imamo dosta slabosti. Preko mnogih nesportskih gestova se prelazi sa blagim kritikama. Komunisti ne smeju dozvoliti da pojedinci koji iz bilo kakvih razloga ne mogu sebe da savladaju, pred očima javnosti nanose ogromne štete ugledu Društva i kluba kome pripadaju. Na takve izgrede treba najstrože reagirati. Poraz, u kome je sportista dao sve od sebe, nije sramota i sportista ga mora dostojanstveno primiti.
Moramo učiniti više na razvijanju međusobnih odnosa u klubovima, većem uticaju sportista u razvoju demokratičnih odnosa u klubovima. Ali isto tako odlučno ustati i istrajati protiv privilegije i ponašanja „zvezda“ „nezamenljivih“ funkcionera i drugih manifestacija-elitizma, neskromnosti i podređivanja dugoročnih interesa klubova i Društva — trenutnim potrebama, nerealnim zahtevima i ličnim ambicijama pojedinaca koje izlaze iz društveno prihvatljivih odnosa.
Odgovornost komunista za rad u klubovima i društvu mora se pojačati. Aktivnost u sportskim organizacijama je izvanredno značajna. Napred smo govorili o dokumentima SKJ u kojima je to naznačeno. Komunisti se dobrovoljno opredeljuju za rad u sportu ali to ne znači da oni zbog toga ne odgovaraju za stanje u njemu. Ako se neko prihvati funkcija u sportskim organizacijama, onda je on i odgovoran da ih uspešno obavlja.
Stoga je aktivnost u Skupštini Društva, njenim ograncima ili u klubovima obaveza komunista i sastavni deo njegove revolucionarne akcije. Komunisti su takođe dužni da poštuju stavove i zaključke koje zajednički utvrđuju u svim pa i sportskim organizacijama. Posebna je odgovornost na komunistima u radnim zajednicama stručnih službi i stadiona da deluju više u duhu idejno-političkih opredeljenja, 10. Kongresa i drugih partijskih dokumenata.
Bez veštačkih modela
Jedno od krupnih pitanja na putu daljeg razvoja vrhunskog sporta u našem gradu je prevazilaženje veštačke podele na kvalitetni i masovni sport i rekreaciju. Komunisti JSD „Partizan“ su za integralni i sistematski jedinstven pokret sporta i fiskulture. Škole našeg grada treba da su baza masovnog i kvalitetnog sporta. Omladinci koji su dobili prvi sportski nauk u školama treba da se opredeljuju prema svom afinitetu i psihološkim osobama za pojedine sportske grane i discipline, najtalentovanije među njima, škole sistematski da upućuju u klubove i da im to priznaju kao redovnu fiskulturnu nastavu u školi. Škole bi trebalo stimulisati u tom pravcu. Slična rešenja treba tražiti i na planu rekreacije.
Sportski klubovi su tačke oko kojih treba skupljati sportske rekreativne interese radnih organizacija. To može dati bolje i trajnije rezultate od improvizacija koje su kratkog veka i — dugoročnije gledano, slabih efekata. Sportski klubovi sa svojom organizacijom, iskustvom i relativno velikim brojem entuzijasta su već data osnova na kojoj se uspešno mogu ostvariti naša politički jasno definisana opredeljenja. Beograd, grad velikog broja sportova, omladine i građana, upravo je područje na kome to treba ostvariti, a u tom angažovanju i mi komunisti JSD „Partizan“ moramo dati svoj puni doprinos.
Predstavnici JSD „Partizan“ i njegovi udruženi klubovi su bili uvek aktivni pobornici za izgradnju sistema finansiranja kvalitetnog sporta i njegovog razvoja, na bazi programa koji će društvena zajednice verifikovati i prihvatiti. Ovo je neophodno, jer bez ulaganja u realizaciju programa nema trajnih kvaliteta ni u bazi, ni na vrhu; nema usmerenosti, snage se rasipaju na traženje sredstava, pri čemu se ne retko narušavaju i neke elementarne norme, jer sistematska rešenja još nisu data. Uspostavljaju se odnosi koji su nam neprihvatljivi itd.
Stav da se finansiraju programi usvojen je kao jedan od osnovnih stavova sportske politike u našem gradu, republici i zemlji. Međutim, u sprovođenju ovog stava ide se dosta sporo. Mi sami po klubovima, nismo vični takvom pristupu. Lakše nam je raditi na stari način. Navike da se traži svoje mesto u deobi kolača još nisu iskorenjene. Ali, ista tako, nedostaju i neka sistemska rešenja i kriteriji.
Objekti
Bez jasnih programa koji će izraziti i stepen našeg integrisanja sa sportskim interesom udruženog rada i obrazovnih ustanova, ne može se uključiti u nove forme i puteve izgradnje sportske politike niti se možemo ugraditi u inicijative i akcije koje interesne zajednice za fiskulturu pokreću i spremne su da podrže u svim opštinama, u gradu i republici. Povezivanje naših klubova sa interesnim zajednicama opština, kao i uspostavljanjem adekvatnih oblika saradnje sa odgovarajućim zajednicama obrazovanja — jedan je od prvih zadataka angažovanja komunista i svih aktivista u našim klubovima.
Beograd je grad u kome je materijalna baza — osnovni sportski objekti — podignuta na zavidnu visinu. Sada se postavlja pitanje njihovog racionalnog korišćenja. Mi smatramo i predlažemo da to bude zajednički stav na nivou grada i da su u tom pogledu dve pretpostavke bitne: prvo, neophodno je izgraditi solidne programe sportskog i rekreativnog korišćenja objekata i obezbediti organizaciju i kadrove kojima će se svi planovi moći ostvariti; drugo, upravljanje ovim objektima treba dati u ruke realizatorima sporta i predstavnicima udruženog rada, iz čijeg dohotka se obezbeđuju i osnovna sredstva za održavanje objekata.
Tendencije koje pokušavaju da prikuju svoje parcijalne interese, pokazale su upravo u nastojanju da se objekti izdvoje iz politike razvoja sportova koji se na njima odvijaju, da se iz upravljanja potisnu udružene sportske organizacije i da celokupan odnos prevedu na kupoprodaju usluga. Komunisti JSD „Partizan“ su za ona rešenja koja obezbeđuju odlučujuću ulogu udruženog rada i njegovog interesa za sportom kao i normalno održavanje i reprodukciju sportskih objekata.
Ovde su istaknuti samo neki od idejnih i neposrednih aktuelnih problema koji traže puno političko angažovanje komunista koji rade u svim našim udruženim organizacijama. Platforma za rešavanje ovih i drugih problema su stavovi 10. Kongresa. Komunisti JSD „Partizan“ cene da je veliki doprinos njihovoj konkretizaciji na prilike u sportu Beograda učinjen sa zaključcima Gradske konferencije SSRN posvećene pitanjima fiskulture i sporta u našem gradu. JSD „Partizan“ daje punu podršku ovim zaključcima. Oni su nam olakšali i pripremu ovog uvodnog izlaganja i ukupnu orijentaciju našeg današnjeg savetovanja. Stavovi pomenute Konferencije treba da se shvate kao integralni deo materijala sa kojim smo izašli na ovo savetovanje. Komunisti JSD „Partizan“ preuzimaju obavezu da se ovi zaključci dovedu do svakog člana naših udruženih organizacija i da budu smernice i politički kriteriji za naše naredne aktivnosti u klubovima i društvu.