Komentar utakmice Dinamo — Partizan 2:1
Dva „favorita u senci“ imali su već u prvom kolu da odmere snage i neodoljivost njihovog susreta ispunila je tribine stadiona u Maksimirskoj šumi. Koliko je Partizan cenjen u zemlji, posebno u Zagrebu, pokazuje i taj impozantni broj od nekoliko desetina hiljada fudbalskih entuzijasta.
Prvi deo meča zadovoljio je sve prisutne. Hajdukov trener Tomislav Ivić koji je posle novosadske utakmica gledao ovaj meč priznao je visok kvalitet tih prvih 40 minuta igre: „Ovo je mnogo bolji fudbal nego što smo mi i Vojvodina prikazali. Imponuje mi dinamika igre, raznovrsnost akcija, posebno zalaganje igrača, taj profesionalni odnos“.
Nama ostaje da se složimo sa mišljenjem mladog stručnjaka, ali i da do damo da je sarajevski sudija Jusufbegović ipak bio figura iznad meča, odnosno da je on najdirektnije odlučio o krajnjem ishodu. Prvo, priznao je Vabecov gol iz klasične ofsajd pozicije. Ta nedozvoljena pozicija je bila tako drastična da nije trebalo da se oslanja na mahanje zaspalog pomoćnog kolege, već da zaustavi igru; drugo, dosudio je jedanaesterac u trenutku kada je Zajec već izgubio loptu davši predug for. Klizajući start Golca bio je bespredmetan, jer je lopta već bila na putu u gol-aut. Ali sudija Jusufbegović je bukvalno primenio svoje teoretsko znanje i pokazao na belu tačku.
Jedna nesreća nikad ne ide sama. Golman Ivančević je prozreo nameru Vabeca i hitro se bacio na desnu stranu, skoro da je zakačio loptu prstima. Na žalost, šut je bio sasvim prizeman i lopta se našla u mreži. To je bio i kraj prvog poluvremena a početak novog nemira i očaja zbog takvih odluka sudije. Kapiten Vukotić je jedva smogao snage da se uzdrži od prigovora deliocu pravde dok su hodnikom odlazili na odmor.
Noseći u sebi gnev zbog takvog vođstva domaćina igrači Partizana su počeli drugo poluvreme dosta rastrgano, neplanski, stihijski… Zatim se Kaloperović odlučuje za jedino mogućno rešenje: na „presing“-igru! To je bilo rizično, ali više nije imalo šta da se izgubi. I tada nastaje preokret u igri: Beograđani jurišaju u talasima, svakog trenutka se iščekuje izjednačenje i tokom tih poslednjih 15 do 20 minuta igre domaći tim je stavljen na velike muke. Ali, avaj, ono željno nije došlo. Nekoliko zrelih prilika je propušteno i s njima i mogućnost da iz Zagreba donese bod.
I u sumornom raspoloženju treba konstatovati da su se igrači Partizana iz vanredno borili, da je prvo poluvreme bilo u stvari repriza onih prvih 45 minuta igre sa Zvezdom i na tome im treba čestitati.
Na žalost, bilo je i igrača koji su igrali ispod svojih mogućnosti. Zavišić je imao izrazito loš dan. Taj mladić koji dobija priznanja sa svih strana ostao je dužan zagrebačkoj publici. Ni Nenad Bjeković nije blistao. Tragovi dugog odsustvovanja osećali su se. Srednji red je igrao ispod očekivanja. Đorđić je igrao isuviše umrtvljujuće, Kunovac bez pravih ideja a konfuzan je bio i Antić kada je u nastavku prešao sa beka u srednji red.
Još jednom moramo da se vratimo se na sudiju Jusufbegovića. Pre utakmice skrenuo je pažnju Đuroviću na način kojim napada protivnika i sve to pod utiskom onog što su sve sudije, učesnici saveznog seminara, videli u meču Partizan — Crvena zvezda. To je na određen način inhibiralo Đurovića pa nije smeo da u duel sa Kranjčarom ulazi sa onom tenzijom kako on inače igra. Možda je i dobro bilo, jer bi se lako moglo dogoditi da ga sudija sa takvim namerama lako pošalje u svlačionicu. Ovako je bolje i za njega i za Partizan: odlučio je utakmicu na elegantniji način, a Đurović će igrati i na narednim utakmicama.
I na kraju, ovo je ipak samo jedna utakmica. Pred nama je još 33 kola, još mnogo dana za podvige i nove poraze. Ono što su Vukotić i ostali pokazali dozvoljava nam da kažemo našim navijačima: glavu gore!