Druže uredniče,
Redovno čitam naš klupski list i srećan sam što naš list ima najveći tiraž u zemlji u konkurenciji klupskih listova. Do sada sam vam pisao dva puta, ali moji napisi nisu ugledali svetlo dana. Ipak, nisam razočaran zbog toga, jer nije sramota da budem manje vičan pisanju od drugih čitalaca.
Retko mi se ukaže prilika da moje ljubimce gledam, jer oni u Zagrebu igraju jednom godišnje, ali ne propuštam da pročitam svako slovo, u svim novinama, o Partizanu. Moj je utisak da je štampa više naklonjena Crvenoj zvezdi i Hajduku nego Partizanu i Dinamu, koji mi je drag klub.
Može da piše ko šta hoće, ali jedno ostaje. To je da Partizan nije ništa izgubio od svoje velike popularnosti, čak mislim da postaje sve popularniji. U Zagrebu, protiv Dinama, to se najbolje videlo. Sigurno jedna trećina stadiona navijala je za Partizan. Gde god dođe Partizan puni stadion. U Nišu je, na primer, publika srušila ogradu, a u „Sportskom pregledu“ sam video da su se crno-bele zastave vijorile kao usred Beograda.
Za trenutni plasman ne brinem. Ove godine naša šansa da budemo prvaci je velika. Poručio bih našim momcima da se ne boje ni Hajduka ni Zvezde, jer su sada bolji.
— Miroslav Mlinarić, Zagreb, Avgusta Cesarca 2-II