Svetomir Belić ostavio drugove na cedilu pred meč sa Pulom i ostao nekažnjen
Kada je Svetomir Belić, odmah posle polufinalnog duela na Mediteranskim igrama u Alžiru, očito deprimiran porazom, protiv malo poznatog i neukog Italijana Salvoninia, izjavio da zauvek napušta ring niko nije bio previše iznenađen. Naprotiv, oni su to ocenili kao još jedan u nizu hirova ovog izuzetno obdarenog, ali očigledno psihološki nestabilnog momka, kao pravdanje za poraz, koji niko nije očekivao. I bili su apsolutno u pravu. Naravno, to nije bila neka velika mudrost, jer u prošlosti, bivši vicešampion Evrope, bezbroj puta je ostavljao i preko noći se vraćao na ring.
Tako je bilo i ovog puta. Odmah po dolasku u Beograd pohitao je na stadion i čvrsto obećao svojim drugovima:
— Suviše volim Partizan da bih mogao sad, kad je u nezavidnoj situaciji, da odem. Znam da je moja pomoć i te kako značajna.
Pred meč u Rijeci, u prvom kolu nastavka prvenstva, u stručnom rukovodstvu su zadovoljno trljali ruke. Posle duge pauze ekipa je najzad kompletna.
— Nijednog trenutka nisam ni pomislio da je Belićeva alžirska odluka nešto ozbiljno. Razgovarao sam sa njim i on će već protiv Pule braniti naše boje — govorio je pre meča u Rijeci počasni predsednik kluba Milorad Milošević.
Meč u Rijeci je bio i prošao, ali bez Svetomira Belića. Partizan je u borbi za opstanak u Ligi izgubio jedan od presudnih mečeva i to protiv direktnog konkurenta. Da sve bude kompletno poraz je minimalan 9:11 a ta dva odlučujuća boda Puljani su osvojili zahvaljujući tome što je Partizan bez borbe predao meč u polusrednjoj kategoriji, u kojoj je Belić trebalo da se bori.
Uprava je ogorčena postupkom, hitno reagovala. Pozvala je kapitena na saslušanje, obećavala je rigoroznu kaznu, a na kraju je ispalo da je pretila — ćorcima.
— Jasno i glasno, putem štampe, rekao sam da napuštam boks i sad ne znam zbog čega sam ispao glavni krivac — bile su Belićeve reči na saslušanju koje su u „mišju rupu“ saterale upravu.
Uostalom da je tako najbolje potvrđuju reči predsednika Miloševića:
— Nismo mogli da povedemo disciplinski postupak, jer Belić ima zvanični dokument (pisanje štampe) koji potvrđuje njegovu odluku da zauvek napušta ring, a obećanje da će boksovati protiv Pule izrečeno je privatno.
Sve ovo zanimljiv je materijal i za Riplija, a ponašanje Belića i uprave kluba zaista je neshvatljivo. Pre svega Svetomir Belić nije neki anonimus, već šampion i reprezentativac, pa odluku o napuštanju sporta kome je mnogo dao i od njega mnogo dobio može doneti samoinicijativno, ali ta realizacija u praksi mora biti na nivou kluba i reprezentacije. Kad je već tako, a drugačije ne može biti, onda je stav uprave apsurdan i samo dokazuje nemoć ljudi koji rukovode klubom. Ili još preciznije: Belić je napravio težak disciplinski prekršaj i zato je morao da bude kažnjen. Na žalost, oni koji su morali o tome da vode računa, koji su, što im je prva obaveza, morali da budu zaštitnici klupske discipline napravili su takvim svojim stavom možda još teži prekršaj.
Zato se ne treba čuditi ako sutra, poučeni ovim lošim primerom, to učine jedan Milosav ili Aleksandar Popović, ili neki drugi prvotimac.