Šta rade šampioni?: Moćan u nacionalnim okvirima Partizan bez pojačanja ne može da gaji velika očekivanja u Kupu šampiona Evrope
Trideset godina duga želja košarkaša Partizana najzad je ostvarena: postali su šampioni države! Trener Ćorković i njegovi puleni junački su izdržali na svojim širokim leđima tih 26 utakmica, dozvolivši protivnicima da se samo u četiri navrata raduju. I upravo tu se krije ključ: „crno-beli“ nisu izgubili nijednu utakmicu na svom terenu!
Nošeni pesmom vernih navijača, igrali su u pobedničkom zanosu tu poslednju utakmicu sa Rabotničkim i ubedljivo pobedili znanjem, viteštvom i snagom kolektiva!
A onda je nastalo slavlje, igrači su poleteli jedan drugom u zagrljaj i svi su bili jedan — srećan kolektiv! Ono što je tom zanosu dalo posebnu draž i prizvuk sete je činjenica da su te večeri u Halu sportova na Novom Beogradu došli i mnogi bivši asovi Partizana. Toga dana sa njihovih imena skinuta je patina i oni su utkali sebe u šampionsku titulu.
Na tri fronta
Kako se osećaju i šta rade šam[pioni]:
DRAGAN TODORIĆ: Sada je radost u nama, a na površinu polako izbijaju svakodnevne obaveze i sitne brige. Moramo ići dalje, pokušati da odbranimo titulu prvaka, možda čak i da jurišamo na prvo mesto u Kupu evropskih šampiona? Samozadovoljstvu nema mesta, jer će sve ekipe baš protiv nas igrati posebno nadahnuto, jer stara je činjenica da su „najvredniji“ bodovi oduzeti šampionu…
P. VESNIK: Da li ste prekinuli sa treninzima?
TODORIĆ: Ne, samo smo smanjili intenzitet rada, treniramo jedanput dnevno na Kalemegdanu. Mi, koji nismo iz Beograda, iskoristili smo par dana da posetimo roditelje. Sad imamo nešto više vremena i treba ga iskoristiti — na učenje i polaganje ispita u junu. Što se tiče košarke, u planu su i neke turneje, ali to još nije precizirano.
„Crno-belim“ naziv prvaka među prvima je čestitao Ranko Žeravica, njihov bivši trener koga do juna veže ugovor sa španskom ekipom Barselona. U sekretarijatu Partizana nisu nam mogli dati definitivan odgovor na pitanje vraća li se Žeravica u „crno-belo“ jato? Naime, ljudi u Barseloni su neobično zadovoljni radom našeg trenera i oni nastoje da ga zadrže još dve godine. Rankova konačna odluka biće uskoro poznata. No, nema sumnje da bi njegov dolazak bio samo jedan veliki plus za Partizan, pred narednu sezonu u kojoj predstoji bitka na fronta — u prvenstvu, Kupu evropskih šampiona i Kupu Jugoslavije. Ne treba zaboraviti da je u pobednički „crno-beli“ pehar utkano i mnogo Rankovog rada, jer je upravo on stvorio, od ekipe koja je i ispala iz Prve lige — šampionski tim. Za kratko vreme Partizan je oformio i više pionirskih i omladinskih selekcija i upravo ovih dana, stasali juniori „crno-belih“ jurišaju na titulu prvaka Jugoslavije! Mnogo je urađeno dolaskom Ranka Žeravice u Partizan i to se nije zaboravilo ni u ovim opojnim trenucima slavlja.
Najlepši napad
P. VESNIK: Kada je bilo najteže?
FARČIĆ: Nekako, što se bližio kraj prvenstva i što je više postajalo jasno da smo na domak titule — bilo je sve teže — kaže popularni „general“. — Znali smo da smo bolji i od OKK Beka i Crvene zvezde i Rabotničkog, ali to psihičko opterećenje koje je izviralo iz saznanja da smo — „ante portas“ — cilja dugog trideset godina — pritiskalo nas je svom silinom, No, i to smo preturili preko glave i, uveren sam, sasvim zasluženo osvojili prvo mesto.
Partizanova najveća prednost leži u činjenici da je tokom čitavog prvenstva imao deset dobrih igrača na raspolaganju za svaki meč. Dalje, „crno-beli“ su još jednom pokazali da igraju najproduktivniji i najlepši napad u zemlji! To je „atomska košarka“ sa mnogo šarma i lepote, tako da ni gledaoci nisu izostali sa Partizanovih utakmica. Igra u odbrani je poboljšana u odnosu na ranije sezone, ali još uvek nije dostigla željeni nivo. Baš u zoni odbrane leže mnogi novi momenti koje treba izbaciti na videlo i oplemeniti i pojačati igru.
Ne treba biti posebno verziran za košarku pa primetiti da Partizan kuburi sa jednim centrom (visine negde oko 210 sm) i takozvanim plejmejkerom, dirigentom igre. Na domaćoj sceni ovaj nedostatak ne mora da bude presudan (što se i pokazalo kao tačno), ali je ozbiljniji izlazak na međunarodnu scenu nezamisliv bez rešenja ovog problema, prvenstveno centra. Upravo zato verujemo da će uprava Partizana preduzeti korake da pojača svoje redove jer, ukoliko bi uz Kićanovića i Dalipagića zaigrao jedan centar tipa Ćosića, Žižića, Jerkova — tvrdim da bi „crno-beli“ bili bar ravnopravni, ako ne i bolji od timova kao što su Injis, Real, CSKA, Sinudine, Aspo…
No, neizvesnost u tom pogledu neće dugo trajati, jer je prelazni rok za košarkaše upravo počeo i trajaće sve do 10, maja. „Čaršija“ već uveliko priča o dolasku nekih igrača u „crno-belo“ jato. Pominju se Knežević, Jelovac, Jarić, Marović, Nuhanović, pa čak i Ćosić. Sigurno je da u ovim pričama ima i mnogo proizvoljnosti, ali mi se držimo one narodne izreke — „Gde ima dima — ima i vatre“.