Bili smo na aerodromu u Parizu, na početku turneje po Francuskoj, kad nam je stigla vest da ćemo se za ulazak u drugo kolo kupa šampiona boriti protiv Dinama iz Drezdena.
Od tog trenutka počeli su nemir i strah.
Niko se nije trudio da detaljnije definišete igru neprijatnih Nemaca. Manje smo znali a mnogo više osećali da to neće biti lako. Analize su zamenjene uzdasima: Šta nam je to trebalo?! Zar smo baš mi morali biti takve sreće?!
Plašeći se pre svega Nemaca i pripremajući se za taj susret, mi smo malo komotnije i neodgovornije počeli novo prvenstvo. Činilo nam se da je sve drugo lako ili bar lakše od te ozbiljne i značajne utakmice protiv Dinama.
Neuspesi u prvenstvu učinili su ishod te utakmice još neizvesnijim. Počeli smo da strahujemo za mogućnosti Partizana. Delovao je prilično raštimovano i neozbiljno. Glavni nosioci njegove žustre igre još su tražili sebe. Za neka mesta u timu teško je bilo naći odgovarajuća i trajnija rešenja.
Ako smo se plašili Dinama još onda kad smo imali razloga da više verujemo u sebe, posle osvajanja šampionske titule, taj strah je sada postao opravdaniji i veći.
U takvim okolnostima i u tom raspoloženju Partizan je počeo utakmicu protiv Dinama. I odmah se osetilo blagotvorno delovanje tog psihološkog pritiska.
Lakomislenost je zamenjena odgovornošću, neozbiljnost — doslednom i striktnom igrom. Partizan je ponovo bio energičan u odbrani i agresivan u napadu. Igrači su hteli pobedu i revnosno su joj služili. Ruku na srce, postignut je rezultat koji nismo mnogo očekivali. Bolji i lepši od naših skeptičnih prognoza.
I dok se Partizan uspešno nosio sa jednim od istočnonemačkih Dinama, Zvezda je doživljavala teške i tragične trenutke na terenu drugog, u Berlinu.
Posmatrajući poraz Zvezde, pokušavali smo da upotpunimo utisak u fudbalu koji se igra u Demokratskoj Republici Nemačkoj.
Zaključili smo jedno: od takve igre treba se braniti sopstvenom golu postaje izuzetno opasno. To se videlo i u Beogradu, u drugom delu drugog poluvremena.
Strah je pomogao ekipi Partizana da se uozbilji, da poveća odgovornost, da igra sa mnogo više energije i volje za pobedom. To je ona zdrava doza straha.
Međutim, previše straha, pred revanš susret, moglo bi dovesti do grča koji bi sputao Partizanovu igru. Bilo bi katastrofalno kada bi svaki od naše jedanaestorice mislio samo na to da ne smemo primiti gol i vraćao se u naš šesnaesterac da brani prednost iz Beograda.
Dinamo mora strahovati od našeg gola u gostima. I mi mu stalno moramo nagoveštavati takvu mogućnost. Tu je naše psihološko preimućstvo na koja moramo igrati. Razbijajući Dinamove napade još na sredini terena, stvorićemo uslove za otvorenu igru sa podjednakim šansama za gol.
Samo takva igra može nas odvesti u drugo kolo.