Povodom učestalih pojava suđenja na štetu naših sportista
Suđenje u sportu sve više izbija u prvi plan sportskih priredaba. Sportisti i ljubitelji sportskih nadmetanja sve više se suočavaju sa pojavom da sportski arbitri postaju važnije „zvezde“ sportskih događaja od istinskih sportskih zvezda. Sve u stilu — kao da su sami sebi dovoljni.
Zamišljeno kao uslov da se na pravi način primenjuju, i, od strane glavnih aktera sportskih manifestacija, poštuju utvrđena pravila za odgovarajuću sportsku igru i sportsko nadmetanje — suđenje je, zapravo, dobilo i jednu veoma naglašenu etičku funkciju: obezbediti da na pobedničkom postolju, posle svakog nadmetanja stanu oni sportisti koji su u datom trenutku bili zaista bolji od svojih rivala. Pomagati arbitražom u sportu slabijem, duboko je amoralno, kako u odnosu na neposredne aktere određenog sportskog događaja — sportiste tako i u odnosu na poruke koje sport nosi i koje sadrži u sebi — viteštvo, ljudsko dostojanstvo, drugarstvo, pravednost…
Zapravo, arbitraža u sportu, kao i uostalom i u opštem pravosudnom sistemu jedne zemlje, nije nikakav uzrok, već isključivo posledica nastojanja da se određeni odnosi, ili bolje rečeno — određena pravila ponašanja u društvu, u našem slučaju u sportu, zaštite od svih pokušaja uzurpiranja, zloupotrebljavanja i samovoljnog (neadekvatnog) interpretiranja. Pri tom, polazi se od pretpostavke da je osnovni, i u isto vreme najvažniji etički postulat arbitraže, objektivnost onih kojima je funkcija da presuđuju poverena. U sportu jednako kao i u svim drugim slučajevima arbitriranja.
Kada ne bi tako bilo sportska nadmetanja bi izgubila smisao da i po osnovu svojih fizičkih mogućnosti, kao što čine i u svim oblastima intelektualnog ispoljavanja, u borbi sa prirodom, smognu više, dalje i bolje od običnih ljudskih dostignuća!
Otuda, ako suđenje na sportskim priredbama ne možemo tretirati kao nešto što ima vrednost „za sebe“, već vrednost istog merimo po tome koliko doprinosi da se u jedan sportski događaj odvija u granicama normalnog — nama se nameće, kada je reč o suđenju našim sportistima, dilema o objektivnosti i profesionalne i ljudske savesti nekih naših sportskih sudija.
Neposredan povod da pokrećemo jednu ovakvu temu jeste slučaj sa našim košarkašima, kada su sudije „previdele“ na štetu naših sportista tri, a zapravo devet odlučujućih sekundi za pobednika u susretu sa zagrebačkom Cibonom; i, drugi slučaj, koji se desio nekoliko dana nakon prvog, kada je našim bokserima na grub način oduzeta pobeda nad, toga dana očigledno slabijom, ekipom banjalučke Slavije.
O navedenom meču naših košarkaša već je dosta pisano. Dodali bi samo to da je suđenje na ovoj utakmici bilo jedan od neposrednih povoda za revolt gledalaca i nesportsko ponašanje jednog dela publike, o čemu smo pisali u našem listu.
Slučaj deljenja pravde na prvenstvenom boks meču sa Slavijom, po tome kako je obavljeno, spada među izrazite primere pretvaranja jedne ozbiljne i za sport značajne funkcije, u sopstvenu suprotnost. Slučaj je utoliko prljaviji i suprotan sportskoj, pa i opštoj etici, što se događa u sportu u kojem su dimenzije viteštva i plemenitosti sporta najneposrednije javno eksponirane.
Nema, valjda, ni u jednom sportu situacije, pa verovatno ni u svakodnevnom životu, u kojoj se akteru nekog događaja može nameti takva nepravda kao što je slučaj kada su u pitanju akteri u boksu. Proglasiti pobednikom pobeđenog u jednoj otvorenoj borbi pesnicama, u primeni takozvane plemenite veštine, koja je ne retko praćena istinskim fizičkim bolom, ne samo što je etički neprihvatljiva, već je i duboko ljudski nehumano.
Svima koji su prisustvovali ovom meču, pa i predstavnicima javnog informisanja, nije preostalo ništa drugo osim da konstatuju da je još jedanput na našem ringu došla do izražaja i nekažnjeno prošla beskrupuloznost nesavesnih ljudi u belom. Nije toliko važno što je naš bokserski klub ostao bez dva dragocena boda, i što će, najverovatnije, radi toga ispasti iz najkvalitetnije bokserske lige. Zabrinjava pojava to kojoj se neviteški arbitrira u jednom sportu u kojem se borci bespoštedno pesniče sa ciljem ne da bi omalovažili protivnika već da bi demonstrirali istinsku snagu i hrabrost koje krase ljudski rod!