Ovo pismo sam već slao redakcijama nekih sportskih listova, ali za njega, izgleda, nije malo mesta zbog onih grdnih tekstova o navodno nesportskom ponašanju našeg beka Đurovića na poznatoj utakmici Zvezda — Partizan u Šapcu. Na njihovim stupcima je, dakle, bila dopuštena sva sila i „zvižduka“ iz publike na račun Đurovića, ali je bio onemogućen jedan jedini moj javni „zvižduk“ reprezentativcu Šurjaku! Zaista, čudni aršini naše sportske štampe!
Naime, često se u našim listovima postavljalo i postavlja pitanje: zašto publika na pojedinim stadionima zviždi Ivici Šurjaku? Ja bih im vrlo rado odgovorio, bar kad je reč o poslednjem susretu Partizan — Hajduk (3:0). Na tom meču publika je bila više nego u pravu što je splitsku „jedanaesticu“ ispratila unisonim zviždukom. Nadigran potpuno od direktnog protivnika, Nikice Klinčarskog, umesto da korektno primi poraz, Šurjak ga je nemilosrdno tukao po nogama. Pravo lice je „pokazao neposredno posle meča, kada je ljagu za izuzetno prljavu igru svojih drugova i svoju lično bacio na sudiju!
Nasuprot njemu, Klinčarski je na toj utakmici pokazao ne samo da je sjajan igrač nego i da je izuzetno fer borac. Pravo je čudo kako Miljanićevo oko tako dugo zaobilazi ovog vrsnog igrača i sportistu. Klinčarski je fudbaler koji ne staje tokom 90 minuta, ol-raund igrač upotrebljiv na svakom mestu u timu, podjednako efikasan u odbrani kao i u napadu. Mislio sam da je to izraziti tip Miljanićevog igrača.
Opšte je poznato da su naši trenutno najbolji igrači u zemlji Petrović, Sušić i Slišković. A ko je i kakav onda Klinčarski kad se zna da se nijedan od njih nije naigrao fudbala pored njega. Mislim da je učinjena velika nepravda prema Klinčarskom što već do sada nije bio standardni član neke od naših državnih selekcija. Uveren sam isto tako da je svakom posmatraču poslednjeg okršaja Partizana i Hajduka bilo jasno zašto je Klinčarski ispraćen sa terena aplauzima, a Šurjak zvižducima!
— Milan Milošević, Smederevo, Kosovska 110