Naš neočekivani poraz protiv razigrane „Bosne“ u Sarajevu bio je neminovan, s obzirom na tešku povredu Kićanovića koji je u tom meču faktički samo statirao. Ne treba naglašavati šta i koliko „Kića“ znači za našu ekipu, niti ponavljati da bi svaki tim naše košarkaške lige bio s njim bar dvostruko jači! Sa stanovišta sporta u širem smislu taj poraz i nije toliko tragičan (pogotovo u okolnostima pod kojim je došao), jer konačno u sportu se pobeđuje ali i gubi, a u prvenstvenim kampanjama retke su i najuspešnije polusezone u kojima šampionski timovi nisu bili bar jednom poraženi. Jednokratni kiks, indispozicija tima i slab dan su neminovnost koja vreba svaki sportski kolektiv, pa tome nije mogao izbeći ni Partizan. Zar se nešto slično nije dogodilo Ciboni i to u kompletnom sastavu? Njen poraz u direktnom derbiju, usred Zagreba, predstavljao je ozbiljniji i teži fijasko!
Ipak, sa stanovišta prvenstvene računice i daljeg toka šampionatske trke, poraz u Sarajevu je neprocenjivo opasan. Bila su to dva boda prednosti pred najopasnijim rivalom velika, kao kuća, za Cibonu, verovatno, nenadoknadiva do kraja prvenstvene trke. Jer, objektivno rečeno, Partizan i Cibona su u ovoj sezoni toliko superiorniji od ostalih timova (pogotovu kad su kompletni) da će njihovu trku odlučiti, najverovatniji, samo direktni derbi-mečevi. Za utehu može da nam služi što smo onaj zagrebački uspešno izgurali i što smo u revanšu mi domaćini. To je naša velika prednost i sigurno naša meč-lopta u ovogodišnjem šampionatu. Istini za volju, Sarajevo nam je pokazalo, da od iznenađenja, koja može da režira „viša sila“ viko nije imun!
— Nenad Lukić, Sarajevo