Biljana Majstorović sve ubedljivija: Prvenstvo države, ipak, protiče u znaku Partizana u muškoj i ženskoj konkurenciji
U muškoj — Partizan, van sumnje, ima najbolji sastav ekipe. Ima tri asa: Dalipagića, Marića i Slavnića, i ko zna koliko još talenata koji su već postali zreli igrači.
Sve šanse da osvoji prvo mesto su na strani „crno-belih“. Ne bi trebalo sumnjati da će u derbiju sa Cibonom pobediti, jer su trijumfovali i u Zagrebu. A onda, predstoji i maratonski nastavak takmičenja u Ligi i KEŠ-u na kraju „plej-of“.
Verujem da će Partizan smoći dovoljno snage i mudrosti da rasporedi učešće svakog igrača u igri i na kraju osvoji i četvrtu titulu šampiona države.
Možda će se već 3. februara znati da li Partizan ima neke šanse u takmičenju za Kup Evrope. Naime, tada gostuju u Den Bošu. Ili će odluka biti odložena do 25. februara i susreta Partizana sa Makabijem u Tel Avivu, ili do onog u Barseloni, 1. marta.
Po mom dubokom uverenju Partizan nema nikakvih šansi. No, košarka je to: sve je moguće…
U ženskoj konkurenciji prvenstvo protiče u znaku Majstorovićeve. Ova sjajna igračica, koja je, konačno, shvatila da nije samo centar koji skače i dodaje lopte i samo ponekad šutira, već vodi igru i odlučuje o pobedi.
Biljana Majstorović izrasta u centra najviše klase kojeg smo imali u istoriji naše košarke. Visoka, izvrsno građena, bila je, sve donedavno, nekako plašljiva. Od koša — posebno.
Danas se oslobodila svih tih strahovanja: sigurno da veliki deo zasluga pripada i treneru Lučiću i ostalim devojkama iz ekipe.
Zbogom Evropo!
Šanse da se Partizan domogne titule prvaka Starog kontinenta gotovo su ravne nuli. Naime, da bi ekipa ušla u superfinale trebalo bi da pobedi u gostima i Den Boš i Barselonu, što bi predstavljalo izuzetan podvig u koji je, zaista, i uz Dalipagića, Slavnića, Marića i Pešića teško verovati.
Zato i kažemo: zbogom Evropo!
U domaćem šampionatu sasvim je drukčija stvar: Partizan ima ozbiljne šanse da sačuva titulu, i da ponovo U sledećoj godini pokuša u Kupu evropskih šampiona ono što je sad propušteno. Ima, izvesno je to, najbolji tim.
Još samo nešto više veštine, rekli bismo i hrabrosti s klupe, pa da se to i u stvarnosti potvrdi. Ovo navodimo jer nam se čini da, ili nema saradnje između stručnog vođstva i ekipe, ili je, možda tim prevazišao sopstvene stručnjake? Jer šarm trenera Ćorkovića, njegova komunikativnost, nisu ono što je potrebno vrhunskoj ekipi, timu s kojim treba raditi sledeći tokove moderne košarke. Za to je potrebno stalno usavršavanje i samog trenera i drugih članova stručnog štaba. Drukčije nije moguće postići harmoniju u ekipi koja može da donese bolje rezultate i na evropskoj sceni.