Raport iz Kupara
Šestog dana boravka ovde u Kuparima, odigrali smo i prvu zvaničnu utakmicu ove godine. Protivnik nam je bio tim „Konovljanina“ iz obližnjeg mesta Čilipa. Pošto se radi o nižerazrednom timu, lako smo došli do pobede — 12:0!
Interesantno je da je i prva i druga postava dala po šest golova, tako je između nas bilo nerešeno. Inače, prve ovogodišnje golove postigli su: Ješić, Vukotić, Varga i Stavrić po dva, a Dimitrijević, Trifunović, N. Kostić i Đelmaš po jedan. Po završetku utakmice, kada smo autobusom krenuli u Kupare, našli smo se u malom ćorsokaku. Naime, cela jedna ulica kojom te autobus morao proći bila je zakrčena automobilima. Na predlog kapitena Vukotića i Trifunovića organizovali smo pravu „radnu akciju u malom“, i uz šalu i smeh dvadesetak automobila je bilo pomereno u rekordnom vremenu. Bez obzira što smo uložili veliki fizički napor, to nije pomoglo da budemo oslobođeni večerašnjeg treninga, sa tegovima. Profesor dr Opavski svoj program sprovodi bez pardona.
Sledećih dana nastavili smo sa uobičajenim radom, s tim što je intenzitet treninga čak malo i pojačan. U međuvremenu je odigrana i prva utakmica između naša dva tima. Uz poslovičnu borbenost i požrtvovanost na ovakvim utakmicama, mlađi igrači (drugi tim) su ispoljili i veliku želju za pobedom, koju su i ostvarili rezultatom 2:0. Već na prvoj sledećoj utakmici „prvotimci“ su im se revanširali sa kamatom. Bilo je 4:0 za Mocu i drugove. Kad su ovakve utakmice u pitanju najinteresantnije je „treće poluvreme“, kada su neizbežna mala dobronamerna zadirkivanja pobednika nad poraženima. Ovakvih „duela“ napretek, najčešći su između Moce i Čave Dimitrijevića, koji je inače predvodnik naše mlađe generacije.
Zatim smo odigrali drugu utakmicu u Tivtu protiv Arsenala i pobedili — 4:1 (1:0). Golove na ovoj utakmici dali su: Vukotić u prvom, a Popović, Lopičić i Mance u drugom poluvremenu. Pošto ovaj tivatski klub nosi ime slavnog engleskog prvoligaša, Moca se u šali raspitivao kod „bata Tome“ kolika je premija za međunarodne utakmice.
Kad smo već kod utakmica, da kažem da je naš kombinovani tim igrao i u Čapljini. Protivnik je bio Garnizon JNA sa vrlo jakom fudbalskom ekipom. pobedili smo sa 2:1. Kompletan mostarski „Velež“ je na jedvite jade pobedio garnizon. Golove za naš tim postigli su Dimitrijević i Lopičić.
Interesantno je da su za garnizon igrali golman Stanišić i half Arsić, inače doskorašnji članovi našeg mladog tima, a sada se nalaze na odsluženju vojnog roka u Čapljini. I upravo njih dvojica bili su najbolji na terenu, a mi smo bili prijatno iznenađeni — poželevši im srećno odsluženje vojnog roka. Po završetku utakmice imali smo priliku da upoznamo i pravu vojničku kuhinju. Spremljen je specijalitet: „vojnički pasulj“ i, naravno, tanjiri su ostali prazni. Ovo je bila izvanredna prilika za mnoge da upoznaju pravi vojnički život, jer gro naših igrača još nije služio vojni rok. Igrali smo i u Igalu, protiv reprezentacije regiona. Pobedili smo sa 5:0 (3:0), a strelci su bili Mance 2, Vukotić, Petrić i izvanredni Ješić po jedan. Što se tiče utakmica sada je malo „zatišje pred buru“, koja nas čeka prvo na Mostarskom, zatim Skopskom turniru i najzad u prvenstvu.
Svima nama ovde mnogo nedostaju naši drugovi: Žile, Klinča i Nena. Oni se nalaze na pripremama reprezentacije i sigurno je da tamo dobro rade, kao i mi ovde. Ma, naravno, jedva čekamo da nam se pridruže i nadamo se da će već na Mostarskom turniru svi osetiti pravu snagu „parnog valjka“.