Razgovor sa dr A. Spasićem: Partizanova omladinska škola fudbala je nepresušno vrelo darovitih mladića — Vodi se računa i o učenju
Partizanova fudbalska škola „Belin — Lazarević — Nadoveza“ bitiše već punih tridesetak godina i za to vreme iz nje je izašlo bezbroj supertalenata reprezentativaca, pa čak i evropskih asova. Pomenimo samo one čuvene Matekalove „bebe“: braću Čebince, Kovačevića, Galića, pa Mocu Vukotića, Nenada Stojkovića i sada ove najnovije izdanke te nepresušne loze — Dimitrijevića, Ješića, Vermezovića. I baš zbog svega napred pomenutog za sagovornika smo izabrali dr Acu Spasića, predsednika Partizanove fudbalske škole, inače dugogodišnjeg sportskog radnika koji će u klubu uskoro proslaviti 25 godina.
DR SPASIĆ: Moja velika ljubav su baš te mlađe generacije, tako da sam od samog mog dolaska u klub uvek bio uz njih. Mogu slobodno da kažem da je pravo uživanje raditi sa tim dečacima koji su u svakom pogledu izuzetno pozitivne ličnosti.
P. VESNIK: Kako škola radi danas?
DR SPASIĆ: U klubu postoji pet takmičarskih ekipa. Petlići, prva i druga ekipa pionira, drugi podmladak i prvi podmladak koji se takmiči u Omladinskoj ligi Srbije. Osim njih, tu su i mlađi uzrasti, početnici od sedam ili osam godina. Oni uče osnovne elemente fudbalske igre, kako bi vremenom kada steknu pravo igranja bili priključeni takmičarskim ekipama. Prevashodni cilj nas koji radimo u toj školi je da stvorimo za društvo pozitivne ličnosti. Zna se da, na primer, loš učenik nema mesta u školi. Imamo izvanrednu saradnju sa roditeljima i nastavnicima naših mladih fudbalera i ta saradnja za sada funkcioniše besprekorno. Naši treneri i članovi Saveta škole prate talente u beogradskim nižerazrednim klubovima i u osnovnim školama. Organizujemo svake godine i veliki fudbalski turnir pod pokroviteljstvom lista „Kekec“ odakle najtalentovanije dečake pozivamo u našu fudbalsku školu.
P. VESNIK: Koliko fudbalera broji škola?
DR SPASIĆ: U pet takmičarskih ekipa, uz polaznike fudbalske škole igra oko 150—160 dečaka.
P. VESNIK: Kakvi su uslovi za rad i takmičenje?
DR SPASIĆ: Uslovi za rad i takmičenje su nam i najveći problem. Imamo samo jedno malo pomoćno travnato igralište i teren od plastične mase na kome su često, na primer, i džudisti, ragbisti… Pa, ipak nekako se snalazimo. Petlići i pioniri svoje utakmice uglavnom igraju na tom pomoćnom travnatom terenu, dok podmlaci igraju na terenu Vojne gimnazije, ili na glavnom terenu, ukoliko to vremenske prilike dozvole.
P. VESNIK: Koliko trenera radi u školi?
DR SPASIĆ: Četvorica naših nekadašnjih fudbalera vode brigu o svim selekcijama. Florijan Matekalo, Nenad Bjeković, Milan Damjanović i Baja Marić dobro rade i plodovi njihovog rada već su uočljivi. Evo, na pripremama sa prvim timom nalaze se i petorica dojučerašnjih juniora:Dimitrijević, Vermezović, Kuzmanoski, Lopičić i Popović.
P. VESNIK: Koliko klub ulaže finansijskih sredstava U fudbalsku školu?
DR SPASIĆ: Minule godine potrošili smo oko 120 miliona starih dinara, što smatram da nije mnogo, obzirom na sve rashode koji su prisutni tokom godine. Mi nastojimo da potrošimo što manje novca. Da svaki dinar dobro isplaniramo. Eto, na primer, svi fudbaleri dobiju po tri garniture dresova koje sami održavaju. Jedino kada igraju utakmice dobijaju opremu na stadionu.
P. VESNIK: Dalji rad škole?
DR SPASIĆ: Mišljenja sam da za sada dobro radi i da nam je orijentacija u radu dobra. Navešću jedan primer. U klubu sam dvadeset pet godina i još nisam čuo da je za to vreme neki naš fudbaler krenuo pogrešnim putem, postao delikvent. To je za mene i za sve u klubu istinsko zadovoljstvo. Kao što sam na početku razgovora istakao, primarno nam je da talente nalazimo po beogradskim školama i nižerazrednim terenima. Zaključili smo da je dosta neizvesna investicija u nekog mladog fudbalera iz unutrašnjosti, mada ne bežimo ni od toga da nekoga i odatle dovedemo. Ali, on zaista mora da bude supertalentovan. Nadam se da smo odabrali pravi put, da dobro radimo, pa očekujem da će škola uskoro prerasti u jednu traku koja će svake godine „izbaciti“ novog prvotimca.