KROZ NAŠU LUPU
Uoči dočeka Nove godine u podne na Stadionu JNA okupili su se sadašnji i bivši igrači, rukovodstvo i najbliži prijatelji. To je već godinama, uobičajeno. U dobrom raspoloženju se ispraća stara godina i sa vrećom lepih želja dočekuje nova.
Naš fudbalski klub imao je prave razloge za dobro raspoloženje na raskršću dveju godina. „Crno-beli“ su vodeći tim na tabeli, igre i mladost su garant da će se stazama uspeha nastaviti, u klubu i ekipi vladaju harmonični odnosi. Rad, red i entuzijazam su vrline koje vedre naše horizonte.
Našli su se zajedno igrači nekoliko generacija: Bobek, Miloš, Vladica Kovačević, Damjanović, Bjeković, Nenad Stojković… sve sami reprezentativci, asovi koji su mnogo zadužili Partizan i jugoslovenski fudbal.
Evocirane su brojne uspomene, vraćali smo se u prošlost i, kako to obično biva — sve uspomene su lepe. Valjda je čovek tako skovan da sve ružne i neprijatne stvari osuđuje na zaborav, a pamti samo ono što želi da sačuva u svom sećanju.
Još jednom smo doživeli mnoge slatke trenutke trijumfa i sve je to bilo propraćeno zgodama, prijatnim i neprijatnim, koje su ušle u klupske anale.
Nadohvat ruke nam je i 40. rođendan Partizana. A, evo, tu su sa nama oni koji su proneli slavu kluba. Između Bobeka i Stojkovića su decenije, ali se ta razlika u godinama ne oseća. Sport daruje ljudima vitalnost, bodar duh i ono večno druženje sa mladošću, pa nikakve barijere ne postoje. Tim pre, što je ljubav — ista. Pripadništvo klubu je kao rodbinska veza: čvrsto, trajno, neizbrisivo…
⁂
Na kraju godine Dragan Kićanović je u tradicionalnom izboru sportiste godine beogradskog lista „Sport“ izabran za asa 1982!
Bilo je prijatno u raskošnim prostorijama hotela „Interkontinental“ videti Partizanove košarkaše raznih generacija. Svi su se oni osećali nagrađenim, jer je Kića — Partizan, deo njihovog kluba svih njih.
Košarkaši „crno-belih“ kroz sve generacije, kao i ljudi iz rukovodstva, tog popodneva nosili su gordost u hodu, radost u očima. Iako je Kića bio centralna ličnost te svečanosti, svaki je pripadnik Partizana bio ispunjen gordošću kao da i sam ima na reveru zlatnu značku.
⁂
Atletski klub „crno-belih“ doživljava teške dane. Slavna prošlost ne može da ogreje gladnu sadašnjost. Nekadašnji kralj „kraljice sporta“ sad je — samo senka nekadašnje moći.
I kad su se crni oblaci nadvili kad ovim klubom velike tradicije, uz pomoć JSD „Partizan“ preduzima se akcija: pozivaju se bivši asovi i sportski radnici, svi oni koji su gradili slavu ovog kluba, da zajedničkim snagama, sportskim iskustvom i životnom mudrošću izvuku klub iz teške situacije.
Sjatili su se sa svih strana, bili su tu oni koji se godinama nisu videli, mnogi već davno daleko od sporta. Ali, u pitanju je Partizan, klub njihove mladosti, sportskog opredeljenja i… došli su da pomognu.
Nekadašnji rekorderi, treneri, sportski radnici i svi oni koji danas čine atletski klub Partizan razgovarali su o tome kako da se nađe put izbavljenja u trenucima koji nisu tako povoljni za sport, a još su mučniji za Partizan. Ipak, to posrtanje njihovog kluba ujedinilo ih je.
Doajeni i mladi žele zajedničkim snagama da klub vrate na puteve slave.
Tako se neguje i čuva lepa tradicija…