Posle debakla protiv Mladosti u Beogradu šanse „crno-belih“ da osvoje šampionsku titulu svedene su na minimum
„Želja jaka — a pleća nejaka“. Tako bi na najkraći način mogao da se opiše derbi devetog kola prvenstva odbojkaša, održan 14. januara u dvorani sportskog centra Voždovac na Banjici. Nesuđeni favorit, beogradski Partizan doživeo je jedan od svojih najtežih poraza (3:0) za samo 55 minuta i 17 osvojenih poena u sva tri seta.
Državni prvak, zagrebačka Mladost, igrala je kao iz „udžbenika“ — stabilno, snažno, moderno i raznovrsno. Odsustvo Malevića, Travice i Čauševića nije se ni osetilo, jer su Kašić, Lozančić, Janošević, Jelić, Klinac i Veljko Bašić demonstrirali vrhunsku odbojku, sa bezbroj atraktivnih kombinacija. Nadvisili su „crno-bele“ u svim elementima odbojkaše igre — u servisu, prijemu servisa, dizanju, smečovanju i blokiranju. Ako se tome doda da su bili bar dvostruko borbeniji od domaćina, koji je uz sebe imao oko 3.000 vatrenih navijača iz Beograda, Smedereva, Velikog Gradišta, Zrenjanina, Novog Sada, Kraljeva, ali koji nisu dobili pravu šansu da postanu sedmi igrač — drugačiji ishod nije mogao ni da se zamisli.
— Atmosfera kakva je bila na ovoj utakmici verovatno da nije viđena u Beogradu još od prvenstva Evrope— kaže trener Lazar Grozdanović. — Umesto da „dobijemo krila“, noge su se „odsekle“ skoro svim igračima. To je po mom mišljenju i bilo odlučujuće. Igračima Mladosti nije bilo teško da demonstriraju vrhunsku odbojku, kad im je naša igra išla na ruku. Neobjašnjivo slabo smo dodavali prve lopte, dizači su trčali po terenu, jedva ih stizali, dizali visoko, a smečeri su snažno lupali u protivnički blok. Ako se tome doda da naš blok nije uspevao da zaustavi ni jedan napad Zagrepčana — u ovoj utakmici nismo imali šta da tražimo.
Po rečima predsednika Kluba Đorđa Stanišića porazi su u sportu neminovni, ali način na koji smo izgubili bez ikakve borbe — neviđena je bruka, pogotovo što je posle mnogo godina odbojka imala šansu da u Beogradu povrati gledaoce.
I zaista — nema reči da se opiše slaba igra „crno-belih“. Tačnije — ne zna se ko je bio gori od koga. Čuđenje je tim veće što su sve to igrači koji u nogama imaju bezbroj ligaških i reprezentativnih utakmica. Čak ni najbolji dodavači lopti nisu uspevali da to učine tokom sva tri seta. Za Đorđevića i Branislava Matijaševića kažu da im nema premca u zemlji, a oni su u dodavanju bili — očajni.
Vladimir Trifunović je veliko pojačanje za Partizan. Nažalost, on je tako igrao da je zaslužio da se već posle nekoliko odigranih poena nađe na klupi. Jer, „sistematski“ pucati u blok, kao što je to radio Trifunović, ne bi smeo da dozvoli sebi ni iole talentovani junior.
Od Kuljićeve borbenosti nije ostalo ni traga. Ne sećamo se kad je igrao slabije. Po tome mu je bio u rodbinskim odnosima Branislav Matijašević, koji je kao očaran skoro svaku loptu udarao u protivnički blok.
Miodrag Mitić se batrgao, ali ni njegov učinak nije bio veći od ostalih saigrača. Nekoliko snažnih smečeva, par lucidnih „kuvanja“ i dobrih servisa – premalo je za igrača takvog kalibra, kao što je Miodrag Mitić. Podsetimo se da je pre godinu dana Mitić skoro sam pobedio još jaču Mladost, nego što je ova današnja.
Najmanje primedbi može da se kaže na igranje „tehničara“ — Velibora Ivanovića i Dragana Balandžića. Njih dvojica su dobijali tako neupotrebljive lopte da ih ni najbolji svetski igrači ne bi mogli da poprave.
Kad se sve to zna — poraz protiv Mladosti bio je neminovan, bez obzira što se, verovatno, u sledećih deset godina ne može ponoviti.
S razlogom se strepelo od narednog susreta, protiv Rabotničkog u Skoplju. U prva dva seta Partizan je ličio na onog smušenog rivala iz duela protiv Mladosti. Čak je i drugi set izgubio istim rezultatom — 15:1.
I onda, kad je izgledalo sve izgubljeno „crno-beli“ su se probudili. Zaigrali su borbenije i efikasnije. Izjednačili su rezultat na 2:2 i vodili divovsku borbu u petom setu, koji su osvojili rezultatom 17:15.
Izgubljena dva seta pomerila su Partizan sa drugog na treće mesto na tabeli. Novosadska Vojvodina nije dozvolila iznenađenje u Mariboru, iako je teškom mukom savladala Stavbara sa 3:0, pa i dalje vodi prvoligašku trku. Mladost je lako pobedila „novajliju“ Krajinumetal sa 3:0 i zauzima drugu poziciju.
Do kraja prvog dela prvenstva preostalo je još jedno kolo. Partizan dočekuje Bosnu iz Sarajeva i sasvim je izvesno da će i dalje ostati u najužem krugu kandidata za titulu prvaka. Međutim, posle poraza protiv Mladosti skoro može da se kaže — „ode sanak pusti…“. Partizana očekuju teška gostovanja u Novom Sadu i Zagrebu. Šanse da se osvoje bodovi su, zaista, minimalne.
Možda u tome i leži Partizanova šansa. Više nema šta da izgubi. Ako nije mogao da ponese teško breme favorita, verovatno da će mu lakše pristajati uloga „autsajdera“. A, ruku na srce — u susretima s Vojvodinom i Mladošću (bez obzira što je izjednačen na tabeli) Partizan je igrao kao autsajder.