Velike strasti malih ljudi
Već četvrtu godinu zaredom Partizan zimuje u Kuparima. U udobnom i lepom, ne luksuznom, hotelu „Goričin“ fudbaleri slavnog jugoslovenskog kluba provode svoje dane u radu, pripremama i malom predahu.
Hotelsko osoblje i stalni gosti, uglavnom vojni penzioneri, već su stari znanci sa popularnim fudbalerima.
Jedan mlad čovek, crnih brkova i belog tena, je posebno obradovan, dolaskom ekipe Partizana. To je Mevludin-Beli Hajrović, kelner u restoranu hotela „Goričin“. Rodom iz Trebinja, Beli već deset godina radi u ovom hotelu. Veliki je navijač „crno-belih“.
— Bio sam na godišnjem odmoru kad sam čuo da Partizan opet dolazi u Kupare, — priča Hajrović. — Odmah sam prekinuo odmor, hteo sam da budem sa mojim ljubimcima, da ih ja služim, da s njima razgovaram, sedim, šalim se…
P. VESNIK: Od kad ste navijač Partizana?
HAJROVIĆ: Bio sam navijač Leotara, što je sasvim prirodno. Ali kad sam kao dečak gledao na televiziji utakmice Partizana u Kupu šampinona Evrope, protiv Sparte, Mančester junajteda, Reala… oduševio sam se, zavoleo taj klub i tako će biti do kraja.
P. VESNIK: Ko su Vam ljubimci?
HAJROVIĆ: Dragi su mi svi koji nose crno-beli dres, čak i u drugim sportovima. Ipak, od onih iz ranijih generacija najviše sam voleo Šoškića, Rašovića i Vasovića. Kasnije Acu Trifunovića, Mocu Vukotića i Bjekovića, a od ovih momaka najviše su mi u srcu Radanović i Mića Radović. Inače, oko mene su navijači Dinama, Hajduka i Zvezde čija peckanja posle poraza Partizana primam sa osmehom, jer znam da se najslađe smeje onaj ko se poslednji smeje. Tako će biti i u ovom prvenstvu.