Komentar državnog prvenstva za košarkašice
Devojke u crno — belim dresovima u nekoj vrsti meča odluke ubedljivo su savladale zagrebački Monting 74:64 (27:38). Bilo je, posle meča mnogo uzbuđenja, možda više nego u toku drugog poluvremena kad je Partizan predvođen Majstorovićevom, Deklevom i Komnenićevom uspeo da razbije sve nade Zagrepčanki, sve zamke trenera Kavedžije i da zasluženo trijumfuje. Bilo je protesta trenera Montinga Kavedžije da se ne igra ragbi, već košarka, da su sudije kupljene (istini za volju arbitri Marković i Markov bili su na visini delilaca pravde).
A onda kad su se strasti stišale svima je postalo jasno da je četa crno — belih zasluženo dobila ovaj meč neverovatnom borbenošću, željom da se stigne do pobede, boljim skokom, brzinom.
U četrnaestom kolu došlo je do najvećeg iznenađenja: Monting je izgubio usred Tuzle protiv Jedinstva 48:60), a Partizan je na jedvite jade uspeo da pobedi ekipu Voždovca rezultatom 66:61! (30:32).
Videlo se već tada da se nešto događa s našim najboljim ekipama. Da, konačno, ne mogu sve na svojim plećima izneti Ožegovićeva i Uzelčeva s jedne ili Dekleva, Majstorovićeva s druge strane.
Neophodna je nova krv. Nova snaga. Ali ne za jednu utakmicu. za tren jedan. Nisu potrebni vilini konjici, već borci poput Majstorovićeve i Komnenićeve… ili Ožegovićeve…
Posle Montinga, Partizan je doživio pad u formi. O tome treba da porazmisli stručni štab, a pre svega trener Lučić.
Voždovac je bio signal da tim nije u uzlaznoj formi. A onda, eto vraga: stigoše devojke iz Vićence, pokazaše lepu košarku i odoše kući pevajući… a našima ostade da se nadaju da će bar u prvenstvu uspeti da odole velikim iskušenjima, da će mirno proći pored Scile i Haribde i stići prve na cilj. Monting i poraz u Tuzli treba da im je jasna i zvučna pouka.
Prvenstvo se nastavlja 2. februara kad je Partizan gost Studentu, poslednjem na tabeli. Do tada i ima i nema vremena da se ekipa oporavi od tri strujna udara: dva koje su vodila u dalji život i juriš do titule prvaka Jugoslavije i treći — koji znači oproštaj od Kupa evropskih šampiona.
Ima vremena ako se devojke saberu, ako krenu da ekipno osvajaju bodove, što ih je do sada krasilo. I nema, ako se neki talenti ljute što im se ne pruža šansa.
Ovo se sve može rešiti unutar KK „Partizan“. Tamo košarkaši „vladaju“. Tamo je direktor Kićanović, čovek koji razume i zna da ohrabri. Zašto njega ne pozvati u pomoć kad je bilo koja ekipa u nekoj krizi.