U POSETI ASOVIMA
Vesna i Željko. Mladi, nasmejani, ali i odlučni da dokažu da sve mogu i sami. Istina…
— Zvao je Čačak da pita kako se menja osigurač — kaže Vesna.
— i Vesna je zvala Čačak da pita mamu kako se kuva — uzvraća Željko.
Smeju se, oboje. Prija im što više nisu kod mame i tate, a opet…
— U Čačku nije bilo potrebe da se misli na tamo neke stvari. Oboje smo jedinci — priznaje Željko, odnosno Želimir kako mu u svim legitimacijama piše.
Dete je Čačka. Voli svoj grad, ali od svega najviše voli Vesnu i košarku. Ono prvo ne priznaje glasno. O drugom hoće da priča. Ima i čime da se pohvali. Bio je najmlađi kapiten u istoriji čačanskog Borca.
— Imao sam samo dvadeset godina — priseća se tog ne tako davno ukazanog poverenja.
Igrao je za sve reprezentativne selekcije osim one najbolje.
— Sad je za to kasno. Drugi su već osigurali mesto.
Ako posle ove izjave pomislite da Želimir Obradović nema više motiva, onda grdno grešite. Momak je satkan od košarke. Košarka je i njegov hobi i njegovo zanimanje. I, bez preterivanja, život.
— Nisam imao šta da radim. Želeo sam da treniram decu. Rekli su da ne mogu to da mi plate. Slatko sam se smejao. Nisam tražio novac. Želeo sam samo da radim sa decom.
I, radio je. Čak i subotom i nedeljom. Bio u isto vreme i srećan i tužan.
— Bilo je toliko dece da svi u dvoranu nisu mogli da stanu. Ali, svi su trenirali, niko nije otišao kući nezadovoljan. Radio sam od jutra do sutra.
Nema hobi. U stvari nije tako jer Želimir Obradović, naš novi bek, voli i da…
— Odrastao sam pored Morave. Uživam u pecanju. Na Savu i Dušan još nisam išao. Ali, ima dana.
Vesna tvrdi da je Želimir samo košarkaš. Uvek i u svako vreme.
— Košarka mi je u krvi. Trenirao sam u školi, kao i svi. Aleksandar Janjić, moj nastavnik, a sada trener juniora Partizana, odveo me je u Borac. I, tako je počelo.
Bio je prvi igrač Borca. Čačka. Uz Zadar najkošarkaškijeg grada u zemlji. Morao je da nastavi stazom kojom su krenuli legendarni Radmilo Mišović, Dragan Kićanović…
— „Puklo“ je u Borcu. Odlučio sam da idem. Razgovarao sam pre toga sa Kićanovićem. Obećao sam da ću, ukoliko napustim Čačak, doći u Partizan. Zvali su me i drugi. Nudili novac i još mnogo toga. Ipak, dileme nije bile. Kići sam dao reč…
i došao je u Partizan. U pravi čas. Utrčao je u prvu petorku. Još uvek malo sramežljiv, ali u suštini nezamenljiv.
— Naravno da sam zadovoljan što Slavnić ima poverenja u mene — skromno dodaje.
Zna da pogađa koš, da beleži „trojke“. Ali Želimir Obradović je najsrećniji kada…
— U pravom času uposlim saigrača. To je koš kojem se najviše radujem.
Dopuštamo sebi i malu provokaciju. Pitamo šta je kvalitet, a šta mana Želimira Obradovića?
— Shvatio sam da je košarka kolektivan sport — kaže kroz osmeh. — A mana? Možda bih bio korisniji da sam malo „bezobrazniji“ u igri, da više cenim sebe.
Odigrao je mnogo velikih i malih utakmica. Ali, uvek je bio najbolji kada je Borac, ili sada, Partizan igrao protiv Cibone.
— U duelima sa Zagrepčanima, kao po nekom pravilu, uvek igram dobre. Oni kao da me inspirišu.
Čuvao je sjajno Dražena Petrovića u nedavnom duelu. Trebalo je da, tri sekunde pre kraja, kada se odlučivao pobednik i kada je Partizan imao loptu on da šutira.
— Bio sam sam. Ali, lopta nije stigla do mene. Savović je, više po inerciji, uposlio Zorkića. Videli ste, malo je nedostajalo da pogodi koš. Da li bih ja uspeo? Ne znam. To se nikada ne može garantovati.
Sjajan je izvođač penala. Trenutno ima procenat sto odsto.
— Moka je odlučio da kod tehničkih grešaka ja pucam penale.
Jasno je da mu poverenje prija. On to ne krije. Ni to da je posle pobede najsrećniji u životu, posle poraza čak i bolestan.
— Voleo bih da jednog dana budem trener mlađih kategorija. Mislim da bih u tom poslu uspeo.
Za Želimira Obradovića slobodno se može reći da u košarci i o košarci sve zna. Ali, on tako ne misli.
— Kupujem knjige i časopise i sve ono što se zove stručna literatura. Znanja nije nikad dosta.
Voli posao koji radi. Voli i da trenira, uživa u igri. Nikada nije zadovoljan onim što je u toku meča pokazao.
— Uvek se može i bolje — kao da kori sebe.
Napunio je 24 godine. Vojni rok nije služio. Ima vremena. Uskoro treba da postane i otac. Nova obaveza. Želimira to ne plaši. Naprotiv. Jedva čeka.
— Mnogo je mirniji u životu nego što je na terenu — priča o Želimiru supruga Vesna. — Ne, nije razmažen. Prilagođavamo se zajedno novom životu u kojem moramo sve sami da uradimo. Želimir čak i na pijacu i u samouslugu ide. Nije baš sjajan, jer sav novac sa lakoćom potroši.
— Kola nemamo. Ovaj stan je iznajmljen. Mali je, ali nam je sasvim dovoljan. Istina, kada dođe na svet beba, soba više — ne bi škodila.
Tako kaže Želimir. I sve to priča ne zbog ličnog komfora već…
— Uvek nam je neko od prijatelja u gostima. Bili bi presretni da ostanu kod nas i na konaku, ali u ovakvim uslovima to je zaista teško.
Vesna nije sportista. Ali košarku i sport voli gotovo isto kao i Želimir. Sva njegova odsustva stoički podnosi, čak i sada kada je u poodmakloj trudnoći.
— Devojčice su brojnije u ekipi — kaže, naravno šaleći se, Želimir. — Red je na jednog naslednika.
Mladi su i, to i slučajni namernik mora da primeti, srećni. Čačak im je ostao u lepoj uspomeni ali za rodnim gradom ne tuguju.
— I ovde imamo mnogo prijatelja — kažu uglas. — Lepo se družimo, u bioskop ili pozorište, odigramo neku partiju karata…
Želimir Obradović je lepo primljen u novom klubu. To oni koji ga bolje poznaju ne iznenađuje. Bio je i ostao drugar. Skromnost je jedna iz niza vrlina koje krase ovog momka. Žao mu je samo što njegov Borac nema ljude koji bi na pravi način znali da iskoriste ogroman čačanski košarkaški potencijal. Da su u Čačku ostali on, Andrić i Vučković ili pre toga Kićanović, Farčić, Živković, Đurić…
— Dete sam Čačka i Borca. Ali, sada nosim dres Partizana i 6iću presretan uvek kad trijumfujemo u duelu sa Borcem. Tako je to u sportu.
Razmišlja i o tome da možda jednog dana ode u inostranstvo. Samo razmišlja jer po svaku cenu ne želi da napusti svoju zemlju.
— Možda bih otišao u Italiju. Ima u toj zemlji i u tim ljudima nešto što meni odgovara. Ali, rano je o svemu razmišljati. Sada je najvažnije da Partizan beleži što bolje rezultate — uverava Želimir Obradović, naš novi košarkaški as.