U poslednje vreme primetan je uspeh nekih klubova iz naše velike sportske porodice, dok neki stagniraju ili su zahvaćeni krizom. To se najbolje vidi na stranicama našeg klupskog lista — „Partizanovog vesnika“ — koji nema ni približno podjednak tretman prema svim crno-belim klubovima. Tako, recimo, uspešni klubovi (fudbalski i hokejaški) imaju u njemu najzapaženiji publicitet, dok oni manje uspešni tek životare na stranicama lista! Mislim da bi o svima trebalo da nas informišete bar koliko — toliko: o šahistima i vaterpolistima, kao i odbojkašima i košarkašima ili atletičarima i bokserima. Da bismo bili redovno u toku najuputnije bi bilo da nas obaveštavate redom o svim našim klubovima u nekoj zajedničkoj rubrici, kao što je bila ona „Partizanov porodica“, koju, iz ne znam kojih razloga, više ne vodi Zvonko Mihajlovski.
Poslednji loši rezultati KK „Partizan“ (kako muške tako i ženske ekipe) naveli su me na ideju da vam predložim jednu novu rubriku koja ne bi morala biti stalna, već bi se pojavljivala prema potrebi. Radi se o intervjuima sa pojedinim stručnjacima koji vode naše crno-bele ekipe, koje bi oni davali vašim saradnicima u izuzetnim trenucima: bilo veoma uspešnih ili veoma loših rezultata i rada. Tim stručnjacima bismo mi navijači postavljali pitanja, s tim što bi vi u listu objavljivali koji je stručnjak u narednom broju voljan da nam bude „sagovornik“.
Poslednji rezultati i igre košarkaša i košarkašica, naročito ovih prvih, su veoma ćudljivi i neubedljivi. Zato bi bilo veoma interesantno za navijače kada bi im Kića replicirao na niz pitanja čiji odgovori predstavljaju za nas totalne nepoznanice. Recimo: zašto se više sa sigurnošću ne može predvideti koga „crno-beli“ mogu pod koševima savladati, a koga ne? Ili zbog čega je mnogo solidnih košarkaša napustilo naš klub (mislim da nije samo novac u pitanju)? Zašto rukovodstvo nije obezbedilo zamene igračima koji su otišli, nego se ekipa svela na 6 — 7 članova koji obično igraju celu utakmicu?! Zbog čega se dozvoljava da iz Beograda odlaze u druge sredine i tamo doživljavaju punu afirmaciju vrsni igrači kao što su jedan Pešić, Mlađan, Vukičević i Matić, a da ne spominjem Cvjetičanina koji je za klasu bolji od ostalih? Gledajući turnir, koji je pre početka šampionata održan u Tuzli, došla sam do zaključka da se pojedini članovi tima odnose među sobom nedrugarski! Zašto svake sezone menjamo trenere koji, pošto se kod nas afirmišu, napuštaju klub? Zbog čega neki daroviti igrači obilaze KK „Partizan“ i odlaze u rivalske klubove! Može biti da je u pitanju nedovoljna materijalna stimulacija i sigurnost? Možda su zato pojedini crno-beli klubovi (kao recimo odbojkaški, bokserski) u pravoj agoniji?
Na sva ova i slična pitanja dobro bi bilo kada bismo čuli mišljenja i odgovore najviših rukovodilaca iz Predsedništva našeg društva. Zar ne bi oni mogli nešto više da nam kažu — preko stranica „Vesnika“ zašto je Partizan u nekim granama sporta u kojima je tokom minulih 40 godina dominirao, ne samo u nas već i u Evropi, sada „pao na niske grane“ (kao u atletici, vaterpolu, boksu i dr.)?!
— Sanvila Nedžibović, Tuzla, Borisa Kidriča 2
ODGOVOR REDAKCIJE: Drugarice Sanvila, neke vaše predloge pokušaćemo da realizujemo već u narednim brojevima.