Zašto su nam obzorja vedra: U nastavku prvenstva očekujemo da „crno-beli“ budu prava napast za sve rivale
Partizan je u prvom delu prvenstva bio ubedljivo najbolji prvoligaš. To je potvrdio igrama i osvojenim bodovima. A psihološki je bio u najtežoj situaciji. Ipak, Radanović i njegovi drugovi su u toj nepravdi našli prave motive i tako su „crno-beli“ iz kola u kolo bili sve kompaktniji, moćniji, samouvereniji…
Pored igrača i stručnog štaba dobar deo zasluga pripada i rukovodstvu, klimi i duhu koji vlada u Partizanu. Niko nije priznavao vanredne odluke FSJ. Igrači su časno osvojili prvo mesto i zato su dobili nagradu kako je to predviđeno pravilnikom. To, kao i doslednost da se ignoriše Šajberova odluka o ponovljenom 34. kolu, doneli su „crno-belima“ takav ugled u javnosti da je ta korist nesaglediva. U tom moralnom činu istrajavanja u svom pravu klub je pokazao čvrstinu, odlučnost i samopoštovanje.
Pre više decenija Žorž Klemanso, veliki francuski državnik je ušao u legende i po jednoj upamćenoj rečenici: „Kad umrem, sahranite me uspravno jer sam celog života tako stajao!“ Možda bi to isto mogli da kažu i oni najodgovorniji ljudi iz rukovodstva Partizana, jer su se uspravno i na dostojanstven, muški način borili i istrajali u borbi za čast i ugled kluba.
Ipak, moramo konstatovati još jednu činjenicu: bez stručnog štaba ne bi bilo ovakvog uspeha. Bjeković je u tom malom ansamblu prva violina. On je taj koji je povukao odlučne crte za novi portret Partizana.
A dve Nenadove odluke su bile presudne: postavljanje Kataneca da igra prednjeg korektora (gde se on najviše iskazuje) što ga je kasnije vratilo u državni tim i drugo, kad je Đelmaša povukao u srednji red.
Miloš Đelmaš je više učinio za klub i svoj ugled tokom ove jeseni nego za sve prethodne godine. Tek je u novoj ulozi stavio u pogon sve svoje potencijale a oni su, sad se vidi, izuzetno veliki.
Neobično izdržljiv, brz, vešt u presecanju protivničkih napada, sa finim smislom za proigravanje i ubacivanje u prvu liniju napada ovaj daroviti momak je najavio svoja prava i za dres reprezentativca. I ne samo to: zapadnonemački klubovi su zainteresovani za njega! A to je najveći kompliment koji jedan jugoslovenski fudbaler može da dobije.
Pored sjajnog Omerovića, pouzdanog Vermezovića, sve razigranijeg Gorana Stevanovića, izvrsnog Smajića ovog proleća očekujemo i mnogo bolju igru i više golova od Vokrija, Milka i Vučićevića. A kad se oni posle ovih priprema razmahnu, teško će biti svakom protivniku.
Još jedan momak zaslužuje pažnju. To je Župić. pravi igrač za savremeni fudbal. Ivica Osim je na seminaru saveznih trenera javno rekao da računa na ovog Partizanovog „veoma pokretljivog, radnog upornog i svestranog“. Kao nekad Zlatko Čajkovski tako danas trči Bajro Župić igrajući za dvojicu, toliko je prisutan na svakom delu terena.
Doznali smo da selektor ima u ozbiljnoj kombinaciji i Admira Smajića. Objektivno, kako je ovaj momak igrao na poslednjim utakmicama, zaslužuje da se nađe u „A“ timu.
Sa trojicom tako marljivih igrača u srednjem redu Partizan spokojno očekuje nastavak prvenstva. Tu su još rafinovani Stevanović, nepredvidljivi Đelmaš a već sutra možda Bogdanović i Pantić, i u špicu napada snažni i daroviti Šćepović.
Sa takvim fondom igrača od kojih je većina dosegla najviši jugoslovenski vrh, ljudi u klubu i navijači očekuju radosno proleće i novo šampionsko slavlje.
Mnogi ističu da će „crno-belima“ biti teško u nastavku jer idu u goste Dinamu, Zvezdi i Prištini. A pri tome zaboravljaju kako je i koliko Partizan uspešan baš kao gost. Neka sačekaju, 22. februar nije daleko.