Pripreme tek počinju: Došljaci povećavaju konkurenciju i proširuju interesovanje gledalaca — Kako sačuvati titulu?
— Još je rano govoriti o prvoj jedanaestorici i alternacijama — kaže Jusufi. — Naše pripreme tek počinju. Ovo je sad pravi rad, u Egiptu je bilo samo zagrevanje. Angažovali smo igrače (Sredojević, Đukić, Batrović) u koje verujemo. Oni neće biti samo „sveža krv“ Partizana već i pravi tumači naše igre koja je na modernim principima.
Tako kaže Fahrudin Jusufi, stručnjak sveopšteg poverenja. I velika nada navijača „crno-belih“. Tu je sad i Momčilo Vukotić, nekadašnji ljubimac beogradske publike. Moca je napustio kancelarijske prostorije i direktorsku fotelju. Kaže da na fudbalskom igralištu živi pravim dahom.
Vukotić pohađa Višu trenersku školu, daje ispite i sad će teoriju proveriti u praksi mada za Mocu fudbal nema tajni. Kao dugogodišnji kapiten bio je „produžena ruka“ mnogih trenera, šarmantan, gotovo je sigurno da će se afirmisati i kao trener. Uz iskusnog Jusufija imaće šta da nauči — od metodike rada do načina vođenja tima i stvaranja atmosfere uoči utakmice.
Uz Jusufija i Vukotića ostaje i dalje Baja Marić, dojučerašnji tako uspešni trener naših omladinaca sa kojima je osvojio dva državna prvenstva i Kup Jugoslavije.
Ozbiljna konkurencija
Dolaskom dva iskusna prvoligaška igrača — Borčeta Sredojevića i Zorana Batrovića — napadački red Partizana i odbrana treba da dobiju ne samo na kvalitetu već i u efikasnosti, odnosno sigurnosti odbrane. Mladi vitkonogi Đukić je jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih napadača, centarfor modernog stila — golgeter sa izraženim smislom za asistenciju, igru, kombinacije…
Dolazak igrača takvog formata, pojačava konkurenciju u timu. A to je dobro. Niko se više ne oseća sigurnim, dres se mora natopiti znojem, Jusufijeve ideje o igri moraju se ostvarivati. Između ostalog, i od toga, od taktičke zrelosti, zavisiće i mesto u timu. U savremenom fudbalu se ne može igrati kako ko hoće. Postoji koncepcija, utvrđeni principi igre i u okviru toga lična kreacija. Ali, ne da bi neko istakao sebe na račun tima i rezultata. Ne, sve mora da bude u funkciji kolektiva, način igre koji je za „crno-bele“ već i znak raspoznavanja.
Fudbal naših dana je neka vrsta estrade. Gledaoci sve više traže igrače poverenja, najbolje, one u čijoj će igri uživati. Hoće nova lica. Partizan izlazi u susret tim željama. Uostalom, tako rade svi veliki klubovi u svetu. Ekipa se neprekidno mora osvežavati.
U ovom trenutku čak ni Jusufi ne zna koja će jedanaestorica startovati u nastavku prvenstva. Stara je istina: tim sastavljaju igrači. Od njihovog zalaganja, forme, sportskog života, morala i ostvarenja na terenu zavisi hoće li biti na terenu ili na klupi. Poneko čak i u gledalištu.
Kako sačuvati titulu?
Velež i tuzlanska Sloboda imaju bodovnu prednost nad Partizanom ali to je samo na startu. Već posle nekoliko kola lako se može promeniti redosled na tabeli.
„Crno-beli“ se ne odriču ambicija da sačuvaju u svojim vitrinama pehar FSJ. Istina, Julka to ne postavlja kao imperativ ali želi da se njegovi učenici „iz potaje“ priključe pretendentima za šampionski tron. To se već oseća u atmosferi. Ceo klub tako diše. I to je dobro. Uostalom, Partizan je danas veoma ujednačena ekipa u svim linijama. Golman Đukanović je sve pouzdaniji. Kapiten Radanović je ostao a došao je još i prekaljeni majstor odbrane — Sredojević. To bi trebalo da odbranu šampiona učini granitnom.
Vezni red ostaje i dalje snaga i slabost ovog tima. Katanec, Stevanović, Smajić, Župić, Bogdanović, Pantić (nije izraziti špic igrač) … sve su to igrači velikih mogućnosti, radni, savesni, neumorni. Ne bi im smetalo kada bi bili bogatiji u idejama i brži pri odigravanju.
Napadači: Milko Đurovski, Đukić i Batrović, uz nedovoljno definisanog ali vraški darovitog Vučićevića trebalo bi da budu „dželati“ za protivničke golmana. Od njihove produktivnosti najvećma zavisi da li će Partizan postići het-trik.