Razgovor sa članom Predsedništva JSD „Partizan“ Mahajlom Miheličem o nekim aktuelnim društveno-političkim aspektima stanja u i oko FK „Partizan“
P. VESNIK: Kako ocenjujete situaciju u našem fudbalskom klubu nakon njegove Skupštine od 24. 12. 1988. godine?
MIHELIČ: Sve što se u proteklih nekoliko meseci događa u ovom našem klubu očigledno nema mnogo veze sa društvenom funkcijom sporta. Naš hendikep je u tome što su se na ovom našem kolektivu na najgori mogući način prelomile posledice nepostojanja čvrstih i odgovarajućih društvenih pravila ponašanja u oblasti organizacije i političko pravnog statusa subjekata vrhunskog sporta. Naime, kada je reč o društvenom statusu vrhunskog sporta u nas — izuzimajući „post festum“ priznanja za postignute rezultate — sve drugo, uključujući i finansiranje, je gotovo u pravilu svedeno na amaterizam, dovitljivost i dobru volju pojedinaca. Ovo, dakako, nikome ne daje pravo da zloupotrebljava poverenje društva i osnovne vladajuće pravne principe koji su pretpostavke za vršenje javnih poslova. U tom kontekstu moramo posmatrati „optužbe“ i „samooptužbe“ koje su izbile na svetlo dana na nivou rukovodećih struktura našeg fudbalskog kluba.
P. VESNIK: S obzirom na javno iznete optužbe o nedozvoljenim manipulacijama novcem, posebno stranim sredstvima plaćanja, postoje li elementi krivične odgovornosti ljudi koji su u ovim optužbama i „samooptužbama“ spominjani?
MIHELIČ: Obelodanjeni podaci koji su, uzgred rečeno, skandalizovali ne samo sportsku već i širu javnost, sami po sebi, u kontekstu u kojem su obelodanjeni, ne znače i dokaz postojanja krivičnih dela. Dok se ne dokaže suprotno, tj. da se radi o nedozvoljenom otuđivanju društvenih sredstava, prinuđeni smo da verujemo da je reč o tzv. „korisnim malverzacijama“, koje, istina, ne priznaje ni jedna pravna država, ali koje, nažalost, nisu nepoznate u našem društveno političkom životu.
— U slučaju manipulacije stranim sredstvima plaćanja najverovatnije je da su u pitanju devizni prekršaji. Razume se, ne treba isključiti mogućnost da je u ovakvim špekulacijama bilo i odliva društvenog novca u privatne džepove, što se sa stanovišta primene pravne sankcije mora dokazati.
— Bilo kako bilo, svi koji volimo Partizan se moramo jasno distancirati od svih prljavih radnji, bez obzira na to ko je njihov nosilac.
P. VESNIK: U javnosti se nakon iznošenja „inkriminacija“ vezanih za materijalno-finansijsko poslovanje u našem fudbalskom klubu ne bez izvesne doze zluradosti ceo slučaj počeo tumačiti kao svojevrsna potvrda o postojanju mafijaštva u fudbalu, na čemu je, u svoje vreme, insistirao famozni Slavko Šajber, o kojem ste Vi inače mnogo pisali. Da li je, posle svega, po Vašem mišljenju, Šajber ipak bio u pravu?
MIHELIČ: U „slučaju Šajber“ radilo se o grubom ataku ne samo na dostojanstvo FK i JSD „Partizan“ već i pokušaju optužbe bez dokaza i bez prava optuženog na odbranu. JSD i FK „Partizan“ će i sada — u to ne treba sumnjati — bez kolebanja stati na stranu pravde i pravnog poretka naše zemlje utvrdi li se postojanje krivičnih radnji. Budući da izvršioci ovih mogu isključivo biti pojedinci učinićemo sve da se protiv takvih pokrene odgovarajući krivični postupak. Postupiti po „sistemu Šajber“ značilo bi — teranje veštica…
P. VESNIK: Na skupštini fudbalskog kluba kao što je poznato, nisu sasvim uvaženi stavovi i sugestije Skupštine i Predsedništva JSD „Partizan“, posebno ne sugestije koje su se odnosile na kadrovsku obnovu rukovodećih organa Kluba kao preduslova prevazilaženja nastale krize. Vaš komentar?
MIHELIČ: Uprkos činjenica da stavovi Skupštine i Predsedništva JSD „Partizan“ u „scenariju“ ovog skupa formalno nisu bili predmet razmatranja, na svoj način su, ipak, bili prisutni. Ako je do ovog skupa i bilo dilema oko licitiranja odgovornosti za nastalu situaciju u klubu, posle svega što se desilo na ovoj Skupštini, svim dobronamernim je valjda postalo jasno da ljudi koji su doveli do ove, koliko neprijatne i mučne, toliko i za sam sport opasne krize — moraju da odu. U ozbiljnoj su zabludi oni pojedinci koji razrešenje „spora“ vide u pobedi jedne koalicije nad drugom. Želimo li dobro Partizanu svi prozvani, bez obzira kojem taboru da pripadaju, moraju otići… Uostalom, u pitanju je jedan od elementarnih uslova lepog ponašanja…
P. VESNIK: Kažete — svi prozvani moraju stići. Znači li to da su svi prozvani jednako odgovorni za stanje u klubu?
MIHELIČ: Moguće je, naravno, insistirati na utvrđivanju stepena pojedinačne odgovornosti za krizu koja je ovako bezobzirno zahvatila naš fudbalski klub. U koliko se u finansijskom poslovanju utvrdi postojanje nedozvoljenih radnji, to je neizbežno. Međutim, Predsedništvo JSD „Partizan“ je, polazeći od faktičkog stanja, tj. od činjenice da su u pitanju potresi sa širim društvenim implikacijama, uključujući i one koje se odnose i na JNA — dakako, ne krivicom ove — insistiralo ma kriterijumu objektivne odgovornosti, odnosno odgovornosti za posledice. A ove su, moramo priznati, katastrofalne.
— Mogu, na primer, pojedini članovi Izvršnog odbora kluba čak i raspolagati valjanim dokazima da su u celom ovom slučaju „nevini“, ali ne mogu poreći da je naš fudbalski klub zapao u najtežu krizu od svog nastanka u vremenu, u kojem su oni bili nosioci odgovornih izvršnih funkcija. Kako će se u takvoj situaciji ponašati to, razume se, zavisi od njihove lične kulture i političke zrelosti.
— Ako nekoga od „prozvanih“ treba izuzeti, lično mislim da se to mora uraditi kada je u pitanju generalni sekretar kluba Žarko Zečević. On kao slučaj je apsolutno specifičan: njegova zakonska i društvena odgovornost su prevashodno određeni pravnim statusom funkcije koju vrši. Osim onoga, živim u uverenju da je on tragična žrtva okruženja u kojem se našao putem funkcije koju obavlja. Njegova „krivica“ je, verovatno, u ambiciji da se profesionalno maksimalno potvrđuje, što je, u uslovima u kakvima se nalazi naš vrhunski sport, značilo — da se snalazi, da zatečenu praksu dogradi. Jednom rečju — da učini nemoguće, neoprezno prihvatajući, pritom, ulogu i sudbinu žrtve. Zbog svega toga smatram da se „slučaj Zečević“ mora posebno tretirati. Njegova odgovornost je determinirana vladajućim zakonskim regulama i nema istu specifičnu težinu sa odgovornošću drugih organa kluba.
P. VESNIK: Poznato je da je u fazi priprema osporavan legalitet Skupštine fudbalskog kluba. Čak i sada postoje mišljenja da nije imala odgovarajuću „pravnu legitimaciju“?
MIHELIČ: Problem legaliteta se obezbeđuje faktičkim a ne subjektivnim činiocima. Što se tiče legitimiteta decembarske Skupštine našeg fudbalskog kluba mislim da nije sporan sve do trenutka kada je izglasan stav da se prekine sa daljom raspravom, pri čemu je uskraćeno pravo jednom broju delegata da diskutuju i iznesu svoja i svoje delegatske baze mišljenje — i to uz njihovo protivljenje i nepristajanje. Na takve odluke, tj. na odlučivanje da se delegatu uskrati pravo govora jednostavno nema pravo ni jedna delegatska skupština. Takav postupak ne samo što je u direktnoj suprotnosti sa osnovnim načelima demokratije, već je i gruba negacija delegatskog sistema kao ideje i prakse. Ovim činom doveden je u pitanje legitimitet svega što je usledilo nakon pomenutog „stava“ Skupštine…
P. VESNIK: Na kraju, Vaše mišljenje o tome kako dalje?
MIHELIČ: Ostaje obaveza svih da bez obzira na lične interese i primenjenu terapiju ozdravljenja stanja učinimo sve da zaštitimo i očuvamo sportsku dimenziju i godinama sticanu sportsku reputaciju našeg fudbalskog kluba. U funkciji ovog cilja mora biti sve ostalo, uključujući i najavljenu kadrovsku obnovu rukovodećih institucija kluba. Tu ne sme biti sentimentalnosti. Na kraju krajeva nema razloga da ne računamo na razumno ponašanje i povlačenje svih spornih ličnosti kako bi se stvorili maksimalni uslovi za brzo prevazilaženje sadašnje krize.