PREDSTAVLJAMO MLADE
Dešava se da posle treninga jedva stojim na nogama, ali nikad nisam razmišljala da ostavim ritmiku, ona je moje zadovoljstvo, kaže Zorica koja je stigla i do reprezentacije
Predstavljajući ritmičarke Partizana, stigosmo i do Zorice Tanasković, jedne od najprijatnijih iznenađenja prošle godine. Rođena je 18. avgusta 1973. godine i učenica je prvog razreda matematičke gimnazije na Dedinju. Reče, onako u poverenju da je geografija više muči od tročasovnog treninga, ali s molbom da to ne sazna nastavnica. Valjda neće.
— Ne znam zašto ali ne leži mi taj predmet, — kaže Zorica. — Inače ritmičku gimnastiku je počela da trenira u šestoj godini, kao i većina njenih klupskih drugarica, slučajno.
— Drugarica iz obdaništa me je dovela na trening i meni se svidele. Više smo se igrale tih tri puta nedeljno nego što smo nešto ozbiljnije učile i vežbale. Zbog toga sam i ostala. Mami je bilo, i još uvek joj je teže nego meni. Treninzi se završavaju kasno noću pa mora da me čeka i posle jedanaest časova. Ali ni jednog trenutka mi to nije teško palo.
Zorica je zaista odlična, kako učenica i ritmičarka, tako i sagovornica. Prosto čita neizrečena pitanja sa usana sagovornika. Reče da je roditelji gledaju skoro na svim takmičenjima, a drugovi?
— Mnogo su se ljutili što ih nisam pozvala na „decembarski“ turnir. Plašila sam se da ih ne razočaram, a bila sam treća. Sve je to novo društvo i ima vremena da im se revanširam.
Šta je to što podstiče na dalji rad?
— Ritmika se stalno usavršava. Svakog treninga naučim po nešto novo. Takođe, Milena Reljin mi daje ogromnu podršku. Od nje svi možemo mnogo da naučimo. A ovo je takav sport u kom se ne može nikad reći da neko zna baš sve.
Kao i ostale ritmičarke, i Zorica Tanasković se žali na pomanjkanje slobodnog vremena:
— Ili ga uopšte nemam, ili ga imam sasvim malo, — kaže ona. — Od osam sati pa do dva sam u školi. Od dva do sedam moram i da ručam, da se odmorim i da učim. Onda trening, pa eventualno učenje i spavanje. Svaki dan je isto. Jedva čekam subotu i nedelju da odspavam. Ali nije mi teško iako se dešava da od umora, posle treninga jedva stojim na nogama. Dokle tako? Sve dok mi ritmička gimnastika bude predstavljala zadovoljstvo.
O daljim planovima, Zorica kaže:
— Volela bih da studiram kompjutere. Ako ne budem mogla, to, onda Fakultet za fizičko vaspitanje. Ima još vremena ali se treba posvetiti i učenju. U ritmičkoj gimnastici, sve što dalje budem postigla, smatraću uspehom.
Predsednica Stručnog odbora reprezentacije Jugoslavije je zadovoljna Partizanovom gimnastičarkom:
Može li Zorica Tanasković još više, videće se već u martu na državnom prvenstvu, a dotle i posle toga, kako sama reče, još dosta, dosta rada.