Teška situacija u kojoj su se našle košarkašice u crno-belim dresovima kao da se izrodila u jedan poseban inat dokazivanja, koji ih je i izbacio sa dna tabele u sam vrh i šansu da zaigraju i u „plej-ofu“!
Devojke su, pritisnute mnogim nedaćama i nerazumevanjem za svoje teške probleme u prvenstvu i dvorani i u klubu, bile odlučile da — štrajkuju, da se treniraju.
Međutim, odbijanjem da redovno vežbaju samo su sebi nanosile veći tovar briga, a adut više onima koji su ih otpisivali i već videli u drugoligaškoj konkurenciji!
Gotovo svi, ili svi, digli su ruke u klubu od košarkašica! Nije im ostavljena ni najmanja nada da će ostati ravnopravni član velike porodice Partizana, kojoj su donosile trofeje, titule, pobede…
Ostala je kod košarkašica, jedino, velika i neugasiva ljubav za sportom kojem su poklonile najdraže godine života, mladost svojih ideala što ga surovo ruše „gluvi“ za vapaje, jer dolaze sa adrese onih što su ih do nedavno srdačno tapšali po leđima i kitili se njihovim pobedničkim perjem.
Ostaje, kod ljubitelja sporta i navijača, poslednja nada da poslednji voz spasa nije otišao i da će te divne devojke — košarkašice dobiti tretman koji zaslužuju. Pre svega rezultatima — treće iza vodećeg Elemesa i Crvene zvezde!