Nema sumnje Goran Raičević je trenutno naš najbolji trkač dugih staza bez obzira što je u prošloj godini imao slabe trenutke na pojedinačnom prvenstvu pa nije opravdao nade i nije učestvovao na Prvenstvu Evrope u Splitu. Njegove kasnije pobede na mnogim uličnim trkama i na 33. krosu „Politike“ uzdigle su ga na pijedestal najboljeg dugoprugaša u zemlji. Stekao je pravo da učestvuje i na tradicionalnoj uličnoj trci u Sao Paolu. Dobio je besplatno avionsku kartu uz pomoć „Politike“ i „Inkoma“, turističke organizacije „Interkomerca“. To je bilo veliko priznanje i velika šansa da se nastavi tradicija koju je Franja Mihalić, sa ostalim našim trkačima Dragom Štritofom i Danetom Koricom, ustanovio i udario pečat vrednosti na međunarodnom planu.
Ali došlo je do neobičnih okolnosti. Pre svega to nije više ponoćna ulična trka u Sao Paolu. Već 1989. godine prvi put se trčalo u predvečerje poslednjeg dana kalendarske godine koja odlazi. A to znači posle podne pri visokoj temperaturi (iznad 35 stepeni Celzijusa). Kakva ironija da mi o tome pojma nismo imali. Jer trka u ponoć nije slučajno ustanovljena još u davna vremena. Desetak, pa i više, stepeni je noću svežije. Ali tako je sada i to treba da se zna za ubuduće. Goran Raičević je zauzeo 40. mesto. Ali da li je to realno. Kad se vratio pričao je:
— Staza se u jednom trenutku seče i to je bila prilika da mnogi skrate distancu od 12 kilometara i nađu se među vodećima. Video sam svojim očima kako neki trkači sa visokim brojevima odmiču ispred mene a da ih pre toga nisam video na stazi. Na kraju kad sam video zvaničan plasman — jedan Brazilac, koji ima 35 godina, bio je među prvih 20. To nije bilo realno, to nije mogućno da je trka bila proglašena kao potpuno regularna. Razočarao sam se, više u Sao Paolo ne idem!
Eto postoje najbolje želje da naš najbolji trkač dugih staza stigne do Sao Paola, to se realizuje uz znatna materijalna sredstva i sad ispada da je to bilo nepotrebno. Uostalom onima koji se o tome brinu je lakše da u budućnosti ne streme i ne zalažu se da naši trkači putuju u Sao Paolo. Izgleda da i ostali Evropljani ne idu više u onakvom broju kao nekad!
Zbog svih tih okolnosti Raičević nije ostao još desetak dana u Sao Paolu da učestvuje u nekim drugim priredbama na stazi, vratio se odmah kući. Stigao je da učestvuje na „Belom krosu“ 6. januara i da četvrti put uzastopno osvoji pobednički trofej. To je bilo novo lice našeg najboljeg atletičara, ono pravo kad trči punom snagom i pobeđuje. Bila je to prva pobeda Raičevića u novoj atletskoj sezoni uz nadu da će mu ona doneti nove uspehe i trofeje.