Posle dvogodišnjeg igranja u italijanskoj Čezeni, Partizanov centarfor se vratio da trese mreže
Isti osmeh, isti korak, ista „glad za golovima“, ista želja za dokazivanjem na terenu… Ali, i dve godine iskustva više, stečenog u verovatno najjačoj fudbalskoj ligi na svetu — italijanskoj. Pogađate, reč je o Vladislavu Đukiću, Partizanovom povratniku iz italijanske Čezene, čije je boje branio u protekle dve sezone.
Visok, snažan, lakog driblinga i preciznog šuta, Vladislav Đukić je među najvrednijima na zimskim pripremama „crno-belih“. I na terenu i izvan njega deluje ozbiljnije nego pre odlaska u Italiju i od njega se očekuje da trese mreže, da Partizanovom kvalitetnom timu ulije dozu efikasnosti kakva mu je nedostajala.
Istovremeno, Vladislav Đukić je u Partizanov „špic“ napada uneo i novu dozu oštrine u konkurenciji za ulogu predvodnika i egzekutora napadačkih akcija „crno-belih“. Kakva se tri prekaljena fudbalska borca samo bore za broj 9 na leđima? Đukić, Đurđević, Šćepović! Prilika za slatke brige stručnog štaba.
Vladislav Đukić je shvatio u Čezeni koliko je važan rad na pripremama za kasnije dobre igre u kontinuitetu. Sada prednjači na treninzima, pružajući mlađima primer za ugled. Istovremeno, na kontrolnim utakmicama primetili smo da je znatno pojednostavio svoju igru, učinio je svrsishodnijom i bržom. Lako se oslobađa protivnika, ima sjajan prijem lopte, ima i neodoljiv „cug“ kada se s loptom stušti ka protivničkom golu, kao i osećaj za pravovremeno odlučivanje za završni šut ili proigravanje. Uz sve to, Đukić se gotovo ne može prepoznati ni po ponašanju na terenu: nestali su svi znaci nervoze. Ima potpunu, čak primernu kontrolu ponašanja i već je po svemu rečenom stekao potpune simpatije u ekipi.
Njegovim dolaskom Partizan je mnogo dobio. To je već i u ovoj fazi zimskih priprema sasvim izvesno, a to ne kriju ni članovi stručnog štaba „crno-belih“. Na protiv, na libe se da istaknu Đukićev početni učinak.