…To su reči Miloša Milutinovića. — Povodom Milutinovićevog nedolaska
U vreme kada je Bobek bio kapiten Partizana intimno se poverio svojim prijateljima: „Patiću kada budem prestao da igram. Jedina uteha mi je Miloš Milutinović. Moja će se karijera nastaviti kroz njegovu igru, jer je to jedini fudbaler koji može dostojno da me zameni, pa čak i prevaziđe.
Miloš nije izneverio svog učitelja: postao je veliki umetnik lopte i jedan od nezaboravnih igrača „crno-belih“.
Ovih dana Miloš je trebalo da se vrati u Partizan kao jedan od trenera, u poslednjem trenutku Milutinović je promenio odluku. Naš list je već pisao o tome. Ovoga puta donosimo i njegovo mišljenje.
„Moj nedolazak, odnosno povratak u Partizan pogrešno je tumačen. U pitanju je čista principijelnost! Do nesporazuma je došlo oko koncepcije rada u stručnom štabu“, objašnjava Miloš Milutinović svoju odluku.
„Želeo sam povratak u Partizan i nisam postavljao nikakve uslove. Prihvatio sam taj kurs povratka starih igrača i formiranje stručnog štaba od onih ljudi koji su ponikli u tom klubu. Računao sam da ćemo ravnopravno sarađivati i u takvim odnosima svako bi našao svoje mesto, već prema sposobnostima i afinitetu. Pojedinačna odgovornost bila bi u zavisnosti od posla.
„Međutim, svesno ili nesvesno fudbalski klub je predat u Vasovićeve ruke. On odlučuje o svemu i snosi punu odgovornost. U takvom apsolutizmu trener je stavljen u degradirajući položaj. Zbog toga sam odustao.
„Ja sam znao da će Vasović biti prva ličnost. Mislim da je u ovom trenutku to najbolje rešenje, ali u takvoj konstelaciji snaga ja nisam video sebe. Moja je najveća želja da radim sa najmlađim uzrastom, da otkrivam i podižem mlade fudbalere, da budem istinski učitelj, trener koji ‘pravi’ igrače. Ali, izgleda da smo bili na različitim talasnim dužinama. Žao mi je.“
Te reči Miloš je vrlo proživljeno izgovorio. Uostalom, kod njega je sve uvek bila drama, pravi život i istina kao vrhunski aksiom života. Ceo njegov fudbalski put bio je izuzetno buran. Stoički je sve podnosio iako su neki postupci prema njemu bili optužujući.
Ipak, za njega je Partizan bio i ostao najlepši deo fudbalske karijere; njemu je dao sebe a neke njegove igre ostale su nezaboravne. Nije isključeno da se nesporazum izgladi i da se Miloš vrati u Partizan na radost njegovih brojnih navijača.
Možda bi za to bio dovoljan i jedan susret između njega i Vasovića, u jednoj mirnijoj situaciji, pa da se nađe rešenje.