Vasović je došao! Ako bude radio onako kako je igrao, Partizan će opet blistati. Odmah valja reći da se Vasović nije nametnuo svojom igračkom slavom i uspesima (a oni su bez premca u jugoslovenskom fudbalu) već svojim idejama i programom. A pošto živimo u vremenu ideja, verujemo da je to prava viza za jednog stručnjaka.
Put do realizacije Vasovićevog programa i ideja biće nesumnjivo složen i naporan. Upravo onakav kakva je bila i njegova igračka karijera. A da li će i epilog biti takav? Poznavajući Vasovićevu vrednoću, inteligenciju, upornost i beskompromisnost, nemamo razloga da se ne nadamo najboljem.
Trenutak Vasovićevog dolaska sigurno je veoma delikatan. Možda je i to dobro, jer — na muci se poznaju junaci. A Vasović je bez sumnje čovek takvog kova. Odmah valja reći i da potez uprave Partizana, koja se osmelila da na kormilo kluba, u najtežem trenutku od njegovog osnivanja, dovede takvog jednog mladog stručnjaka kao što je Vasović, zaslužuje respekt i, više od toga — divljenje. To će biti ili trenutak njenog trijumfa, a to bi značilo i trijumfa Partizana ili trenutak okomitog pada. Verujemo, ipak, da će biti ovo prvo.
Stvar Partizana, a ne grupa i grupica
Razgovor što smo ga uoči odlaska u Kazablanku, vodili s Veliborom Vasovićem, inspirisan je upravo trenutkom njegovog ponovnog dolaska u Partizan.
— Mislim da je situacija u Partizanu rezultatski teška ali ne i po atmosferi i odnosima u klubu i igračkom sastavu, — rekao je Vasović na početku razgovora. — Stekao sam utisak da su to momci sposobni da rehabilituju sebe i Partizan. To su mladi ljudi kojima je potreban neko ko će ih podržati u tom naporu. U ovom momentu neke veće personalne promene u igračkom smislu stvorile bi samo klicu razdora u klubu. Partizan treba da se osloni na svoje snage i njemu nisu potrebni nikakvi dušebrižnici. Što se tiče odnosa u upravnom odboru, mislim da je ovo prvi put, koliko ja znam, da je kompletna uprava Partizana stala iza jedne koncepcije i to vlastite. Ona je saslušala ideje i program i stala iza njih; ranije, stvar se uglavnom završavala razgovorom tri četiri čoveka s vrha ili u najboljem slučaju s Predsedništvom kluba. Mislim da je u tom pogledu Partizan znatno evoluirao. Ovo je postala stvar Partizana i svih njegovih članova a ne grupica i pojedinaca.
Ozdravljenje kroz rezultate
P. VESNIK: Kao novi rukovodilac stručne ekipe fudbalskog kluba, šta nameravate da preduzmete za njegovo što skorije ozdravljenje?
VASOVIĆ: Partizanu je potrebno ozdravljenje samo u rezultatskom smislu. Na prvom sastanku sa igračima, rekao sam im da Partizan neminovno mora da sprovede svoju koncepciju i da svi igrači treba da stoje iza nje. Ja odgovaram za taj novi program, ali ga svi igrači moraju podržati, jer je fudbal kolektivan sport i bez saradnje ne može biti ni rezultata. Ako ja budem dosledan u sprovođenju stavova koje oni prihvate, verujem da neće biti nikakvih problema. Naravno, biće onih koji će morati da se malo više potrude, pomuče i pretrpe, ali to je neminovno, jer je kolektivni interes ovde ispred privatnog. Ne slažem se s nekim mišljenjima da bilo ko može da utiče na mene u lošem smislu. Ja svaki pokušaj uticanja na mene smatram kao nameru da mi se pomogne i ukaže na nešto novo bitno.
P. VESNIK: Šta nam možete reći o već proklamovanoj ideji okupljanja bivših Partizanovih asova?
VASOVIĆ: Tu ideju nije nametnuo ovaj trenutak, ona se nametnula sama po sebi. Jer prirodno je da jedan veliki klub mora prvenstveno, ali ne isključivo, da se oslanja na svoje bivše igrače. Biće i tu slučajeva da neko neće prihvatiti ponudu, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, da se neće složiti sa već utvrđenom koncepcijom. Ja sam ovih dana obavio, za vrlo kratko vreme, nekoliko razgovora s bivšim Partizanovim igračima. Razgovarao sam sa Čolićem, Pajevićem, Valokom, Bobekom, Šoškićem, Vilotićem, Miladinovićem, Kovačevićem, Rašovićem i Damjanovićem. Sve to govori da Partizan ozdravljuje u svojim unutarnjim odnosima. Dok sam ja u njemu, Partizan će biti otvoren klub, prvenstveno prema svojim asovima. I niko od njih neće više morati da ulazi u svoj bivši klub sa kucanjem. To, naravno, ne znači da će svaki od njih biti odmah na platnom spisku Partizana, jer je to stvar kluba, o tome ja ne odlučujem kao što nisam odlučivao ni o svojoj plati.
Tražiću golove!
P. VESNIK: Vi ste dugo boravili na svetskoj fudbalskoj sceni, čak ste bili i prvi čovek najboljeg kluba Evrope, „Ajaksa“. Susrećući se s najboljim svetskim igračima i timovima, vi ste upoznali njihov način igre i njihove vrednosti. Šta mislite o jugoslovenskom fudbalu danas, upoređujući ga sa evropskim i svetskim fudbalom?
VASOVIĆ: Mislim da je naš fudbal zadržao prednosti koje je imao: maštovitost i virtuoznost. Ali je mnogo zaostao u odnosu prema igri i zahtevima publike, a kad to kažem mislim pre svega na defanzivnu igru. Jer fudbalska publika je svuda na svetu ista: ona traži golove i uzbuđenja.
P. VESNIK: A šta vi tražite od fudbala?
VASOVIĆ: To isto. Jer to je moja prva obaveza prema publici.
Nadajmo se da će Velibor Vasović ispuniti svoju obavezu prema fudbalu i publici, kao što je to oduvek činio. Nadajmo se, ali mu i — pomognimo. Naravno, svako na svoj način.