ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Antun Herceg:
- Rođen: 1927. godine
- Igrao: 1945—1958.
- Na mestu: krila i beka
- U klubu: Mornar, Vojvodina i Partizan
- Reprezentativac: 12 puta
- Zanimanje: službenik
Antun Herceg-Sepi pripada generaciji čuvenog Partizanovog „parnog valjka“ iz godina njegove najveće moći. Iako nije u grupi najistaknutijih, ipak je jedan od veoma zapaženih aktera te generacije. Pomalo ćudljiv fudbaler, čija je forma često oscilirala, nije pružio do kraja karijere pravi maksimum koji je po svojim izuzetnim fizičkim osobinama, dobroj fudbalskoj školi i solidnoj tehnici mogao da ga uvrsti u red velikih imena jugoslovenskog fudbala. U periodima kada je bio potpuno spreman, i kada mu je sve polazilo „od noge“ bio je upravo nezadrživ, pa su ga savremenici zapamtili iz tih faza pod nadimkom „leteći tanjir“, koji je najadekvatnije odslikavao njegovu igračku ličnost.
Razlog njegove ćudljivosti je, po mišljenju mnogih, bilo neverovanje u sebe, koje je proizilazilo iz saznanja da je došao kasno u ekipu samih vedeta, čija su imena budila u to doba poštovanje kod svih jugoslovenskih fudbalera — pogotovu onih regrutovanih iz manjih sredina.
Kao što smo rekli, njegovi prevashodni kvaliteti su bili u fizičkoj sferi. Po atletizmu gotovo da nije imao premca. Izvanredno brz, vanredno robustan i snažan, čvrst u duel igri, neustrašiv i borben, u periodima kada je bio „fit“ predstavljao je nerešivu zagonetku za protivničke bekove i strah i trepet za sve vratare. Svojom jednostavnom, pravolinijskom igrom podsećao je na velike evropske uzore svog doba, robustne linijske napadače „Honveda“ i „Austrije“ — Budaja i Melhiora!
Pored velike brzine, silovitosti i probojnosti, izuzetan kvalitet mu je bio strahovito snažan udarac na gol, koji je najčešće bio neodbranjiv. Istina, nikada nije važio kao precizan šuter, ali kad god je iz trka poslao loptu na pravo mesto onda je to redovno bio udarac koji se ne može zaustaviti jer se lopta na putanji od njegove noge do mreže „nije mogla videti“!
Slaba strana mu je bila saradnja sa okolinom. Izraziti solista i „dirigovani projektil“, Herceg nije imao mnogo mašte kao igrač, a i pregled igre mu je bio feleričan. U periodima loše forme delovao je bezglavo, katkad i početnički, pa iz tih faza nosi svoj drugi nadimak — „beton“!
Baš zbog napred navedenih slabosti, stručnjaci i danas tvrde da bi „Sepi“ postigao mnogo više kao odbrambeni igrač i da bi na mestu beka odigrao verovatno daleko više utakmica u standardnoj postavi Partizana i u državnom timu. Nekoliko njegovih igara u dresu s brojem 3, na završetku karijere, bile su zaista veoma zapažene i dobre.
Po odlasku iz Partizana „Sepi“ je jedno vreme igrao u Zapadnoj Nemačkoj, a onda se definitivno povukao sa zelenog polja i iz fudbalskog života. Danas radi kao službenik u jednom preduzeću u okolini Štutgarta a njegovim stopama nastavlja Herceg-junior za koga mnogi tvrde da je izrazito talentovan fudbaler.