Poštovana Redakcijo
Redovan sam čitalac „Partizanovog vesnika“ već nekoliko godina, ali Vam se sada po prvi put javljam, sa jedinstvenom molbom da ovo moje pismo objavite u sledećem broju.
Povod za ovu moju odluku da vam se javim jeste, pre svega, da preko ovog pisma, a u ime milionske armija Partizanovih pristalica, izrazim „našu“ spremnost za pružanje pomoći „Vasketu“ u njegovim nastojanjima da stvori tim poput onoga u kakvom je on igrao.
Naime, u prošlom broju „Partizanovog vesnika“ u rubrici „Pisma čitalaca“ pročitao sam pismo koje Vam je poslao drug Peco Stojanovski iz Bitolja u kome je preneo Vasovićev intervju, koji je Vaske dao listu „Sport“. Meni se njegova želja i apel ostalim „Partizanovcima“ da pomognu našem klubu, veoma dopala, pa Vam zato pišem ovo pismo, sa željom da istaknem da njegova želja nije usamljena. Naime, činjenica da Partizan ima samo jedan travnat teren i da polako gubi i prostorije na stadionu JNA nikako ne raduje i svakako ne obećava dobru perspektivu timu koji ima toliki broj vernih navijača, timu koji je u bližoj prošlosti bio „strah i trepet“ na svim evropskim pa i svetskim fudbalskim borilištima. Zato, drugovi navijači, pokažimo još jednom celom fudbalskom svetu, kako se voli, kakve navijače imamo u svojim redovima. Takve navijače „Partizan“ ima i zato Vaske s pravom očekuje pomoć od nas, da zajedničkim naporima naš klub ostvari našu davnašnju želju, da već jednom imamo svoj fudbalski stadion. Zbog toga, molim Vašu redakciju, da u nekom od sledećih brojeva, iznese stav našeg kluba koji je, po mom mišljenju, pozvan da pokrene inicijativu, a na nas navijače ostaje obaveza da je pomognemo.
Iskreni pozdrav
— Sava Nikolajević, student, L. Ribara br. 3, Skoplje