TRAGOM DOKUMENATA I LEGENDI
U analima svakog pa i našeg kluba zlatnim slovima ostaju večno zapisane rekordne pobede: u prvenstvu, kupu, na internacionalnom i prijateljskom planu. Ipak, najdragocenije, budućim naraštajima „crno-belog“ dresa najmilije, ostaju zauvek rekordne pobede nad večitim rivalom Crvenom zvezdom. Pogotovu ako su zabeležene u oficijelnim takmičenjima, da ne govorimo o onim trofejnim koji su odlučivali — o tituli!
Prvu takvu pobedu, a drugi po redu katastrofalan poraz u istoriji dosadašnjih međusobnih okršaja, zabeležio je Partizan nad „crveno-belima“ 23. novembra 1952. godine, u finalu šestog Kula Jugoslavije. Za ono vreme krcat stadion JNA (50.000 gledalaca), autoritativna pištaljka najcenjenijeg arbitra Vase Stefanovića i dve super-momčadi kakve su u to vreme bile ekipe „večnih rivala“, obećavale su gledaocu istinsku gala-predstavu, retko viđenu dramu, u kojoj će pobedu verovatno odlučiti samo gol prednosti. A kada se okršaj završio, na semaforu je ostalo za istoriju: Partizan — Crvena zvezda 6:0!
Takvom epilogu nije se nadao ni najveći optimist iz našeg tabora, niti ga je očekivala najcrnja zlosluta iz protivničkog. Zar je onda čudno što je euforija naših navijača eruptirala neviđenim salvama slavlja i oduševljenja sve do sledećeg jutra i što su protivničke zastave pale, u dubokoj tuzi, na pola koplja?!
Sam meč je protekao u neverovatno superiornoj igri razigrane Partizanove mašine, koja je kao „parni valjak“ 90 minuta bez prestanka drobila sve pred sobom. Metodično, sistematično, bez zastoja, ravnomerno iz minuta u minut. O tome najbolje svedoči i kretanje rezultata koji je bio podjednako raspoređen na oba poluvremena: po 3:0 u svakom delu igre!
Već do 35. minuta Zvezda je tri puta kretala sa centra! Seriju je otvorio, za komšije večno fatalni, Valok (13 minut), da bi samo 12 minuta docnije nezadrživi Zebec povisio na 2:0, a Valok 10 minuta kasnije strahovitom granatom potpuno dotukao protivnika. U suprotno očekivanjima „crveno-belih“ navijača, pauza nije koristila njihovim ljubimcima. Naprotiv, razigrana navala Partizana matirala ih je i po četvrti put već u 49 minutu — završni potez povukao je Zebec. Poslednja dva gola, postignuta u finišu, markirali su: Bobek (80 m.) i Veselinović (84 m.).
Zanimljivo je da nijedan od aktera u Partizanovoj ekipi nije sutradan bio ocenjen niže od „osmice“, Bobek je dobio devetku, a junak meča Branko Zebec — čistu desetku. Ipak, po subjektivnoj oceni autora ovih redova, koji je bio očevidac meča, jedan momak je nadmašio sve — neupadljivi, ali svuda dostižni režiser trijumfa, izvanredni Toza Veselinović.
Drugi kuriozum ovog susreta je u činjenici da je Zvezda bila nadigrana kao nikad više ni pre ni posle toga. Uostalom i poznati internacionalac, kapiten Crvene zvezde Predrag Đajić, nije posle meča časio da nam oda priznanje za izvanrednu partiju. „Partizan nikada nije igrao bolje i protiv njega se nije ništa moglo!“ — rekao je bez okolišenja.
Istoriji pripadaju i sastavi timova u ovom nezaboravnom spektaklu. Partizanov je izgledao ovako:
Stojanović — Belin, Čolić — Čajkovski, Stefanović, Jovanović — Valok, Veselinović, Bobek, Atanacković i Zebec.
A Zvezdin: Krivokuća — Stanković, Zeković — Zlatković, Diskić, Đajić — Tomašević, Mitić, Ognjanov, Živanović i Vukosavljević.