Poslednji zvižduk kranjskog arbitra Pičulina na utakmici Partizan — Kotor i na semaforu je stajalo 11:7 za „crno-bele“. Ostvarena je devetnaesta pobeda vaterpolista Vlaha Orlića a sa njom i šampionska titula — deseta u posleratnim prvenstvima Jugoslavije.
Vaterpolisti su poleteli jedan drugom u zagrljaj, a zatim čestitali svom učitelju Orliću i pomoćniku Stevanoviću. Novom pobedom u šampionatu Partizan je po četvrti put uzastopno osvojio naziv najboljeg i tako još jednom potvrdio kako trenutno nema ravnopravnog rivala među jugoslovenskim vaterpolo kolektivima.
Šampionat 1975. doneo je novi uspeh najboljem jugoslovenskom kolektivu. U 22 utakmice prvenstva vaterpolisti „crno-belih“ samo su pet bodova prepustili protivnicima. Dva puta su bili poraženi (Zagreb i Rijeka), a jednom su igrali nerešeno (Kotor). U svim ostalim mečevima „crno-beli“ su bili bolji od protivnika i pobedili. Banjica je i ove godine ostala neosvojiva za protivnike. Njih jedanaest prodefilovalo je kroz ovo velelepno plivalište i svih jedanaest je doživelo poraz.
Sezona iskušenja
Prošlogodišnja sezona bila je retko uspešnih za kolektiv „crno-belih“. Vaterpolisti Partizana su osvojili sve trofeje u jednoj sezoni. Prvo su bili osvajači Kupa Jugoslavije, zatim su trijumfovali na domaćem prvenstvu ubedljivo, a sezonu uspeha krunisali su osvajanjem Kupa šampiona. Kakav podvig! Sigurno da to retko koji klub u bilo kome sportu može da ostvari.
Sećamo se reči prvog čoveka „crno-bele“ čete Vlaha Orlića na svečanoj večeri posle osvajanja Kupa šampiona u hotelu „Šumadija“.
„Iduća godina biće sezona iskušenja za moj tim“, govorio je tada Vlaho Orlić. „Biće to prelomna godina u kojoj će nam biti teže nego ikad…“
Nije ovaj eminentni stručnjak govorio bez razloga. Slavlje se još nije čestito ni stišalo, a „crno-bela“ četa skoro da je bila desetkovana. Reprezentativci Marković, Antunović i Belamarić obukli su sivo maslinastu uniformu. Mirko Sandić, doajen ekipe i njen kapiten, oprostio se od vaterpola i otputovao za Singapur, gde je preuzeo dužnost predstavnika JAT-a.
„Bez četvorice standardnih prvotimaca“, nastavlja Orlić, „u startu smo bili hendikepirani, ali predstojao je težak zadatak da sa raspoloživim snagama pokušamo da odbranimo trofeje iz sezone 1974.“
Mladi vaterpolisti, dojučerašnji juniori Avramović, Bratuša i N. Manojlović, tako su silom prilika proizvedeni u standardne prvotimce. Nova snaga bio je i iskusni golman Božidar Novaković koji se vratio iz JNA.
„Sada je nastao mukotrpan posao uigravanja ovako novog sastava u kome pored već pomenutih mladića nosioci igre trebalo je da budu iskusni Perišić, reprezentativci Marović, Rudić, P. Manojlović.“
Počelo je u Ljubljani
Nova ekipa Partizana na prvoj žestokoj proveri ostvarivala je uspeh. Osvojen je Kup Jugoslavije u Ljubljani, pa je Partizan iako podmlađen pokazao kako će i ove godine igrati vodeću ulogu u našem vaterpolu.
Međutim, prvi uspeh nije zavaravao Vlaha Orlića. Na drugom koraku došlo je najveće iskušenje. Šampionat Jugoslavije je zbog učešća nacionalnog tima na prvenstvu sveta u Kaliju održan pod specifičnim uslovima. U prvom delu ekipe koje su imale zimske bazene morale su da odigraju sve utakmice u gostima, kako bi u kasnu jesen bili domaćini protivnicima na svojim pokrivenim plivalištima, ili objektima sa toplom vodom.
„Tu sam se, pošteno reći, prvi put zamislio“, priznaje Orlić. „Jer, skoro bez prestanka trebalo je da odigramo jedanaest teških utakmica u gostima. Bilo je to veliko iskušenje za novi sastav Partizana. Serija je počela u Splitu, ali kako su se protivnici menjali kao da je slabila i naša moć. Ipak uspeli smo jer u tih jedanaest mečeva prepustili smo rivalima samo pet bodova…“
A onda je došao drugi deo prvenstva u kome je Partizan primao u goste sve rivale.
„To je možda bilo još teže“, nastavlja Orlić. „Morali smo bez greške poput automata da pobedimo sve rivale kako bi osvojili novi šampionski naziv. Pobede su se ređale. Nekada smo blistali, a ponekad igrali slabo, ali bodovi su se gomilali. I konačno tu je bio i novi trofej šampiona Jugoslavije.“
U ovom trenutku sigurno da je Partizan postigao izvanredan uspeh. Međutim, u njemu se krije i nešto više.
„Afirmaciju mladih koju smo priželjkivali konačno smo i ostvarili“, reči su Orlića. „Sada je svima jasno da je nova generacija vaterpolista Partizana već stasala za najveće podvige. Teško je kolektivni uspeh pravilno podeliti. Prema tome za novu titulu potpuno podjednako su zaslužni svi od igrača, pa preko funkcionera do onih koje mnogi smatraju najmanje važnim u jednom ovakvom pogonu.“
Partizan je trenutno već dva trofeja odbranio. Preostaje još Kup šampiona. Kakve su tu šanse?
„Biće teško, ali mi smo sada u zamahu“, kaže Orlić. „Priželjkujemo trofej i nećemo ga lako ispustiti ako nam se ukaže šansa.“