ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Velibor Vasović:
- Rođen: 1941. godine
- Igrao: od. 1954. do 1972.
- U klubu: Partizan, Crvena zvezda i Ajaks
- Na mestu: halfa
- Reprezentativac: 37 puta
- Zanimanje: fudbalski trener
U generaciji legendarnih „beba“ posebno mesto zauzima ličnost Velibora Vasovića, za koga i danas stručnjaci tvrde da je bio najkompletniji fudbaler Jugoslavije u godinama između 1960 i 1966. Ovaj snažni momak, koji je počeo karijeru u našem „crno-belom“ dresu još, u juniorskom uzrastu, u generaciji Jusufija, Vladice Kovačevića, braće Čebinac i ostalih Matekalovih pulena, bio je zaista u sumi kvaliteta, potrebnih vrsnom fudbaleru, iznad svojih savremenika.
Visokoškolovan, tehnički besprekoran, s izrazitim nervom za taktiku igre, u nečemu je bio superiorniji od svojih proslavljenih drugova: atletsko-fizička i psihološko-voljna svojstva bila su mu na najvišem nivou. Nije preterano ako kažemo da je po korpulenciji, silini, snazi i stabilnosti mogao da konkuriše svakom britanskom reprezentativcu, odnosno da je po psihičkoj ravnoteži, borbenosti, elanu, neustrašivosti u silovitoj duel igri nadmašio čak i najtvrdokornije borce zapadnonemačke Bundeslige!
Ipak, najupečatljivija vrlina Velibora Vasovića, po kojoj će ga ljubitelji fudbala pamtiti, krila se u njegovom osećanju ritma igre i mogućnosti, da ga u trenutku izmeni! Kao komandant ekipe osećao je prave trenutne potrebe njenog „povlačenja“ u rovove pred sopstvenim golom, a još više odsudni čas kad iz rova treba izići i stuštiti se svom snagom u protivničko polje. Tako se ne retko događalo da je u periodu ogorčene Partizanove defanzive, Vasović izvlačio loptu iz sopstvenog šesnaesterca, i kretao u violentan, nezadrživ juriš dužinom celog terena. Kao kanfor-injekcija delovali su na saigrače njegovi iznenadni izleti dok dlanom o dlan situacija na terenu se iz temelja menjala: bojažljiva, upaničena ekipa, pretvarala se u neumoljivu kaznenu ekspediciju jurišnika. Ovakav preokret mogao je da nametne svojoj i protivničkoj momčadi samo fudbaler „lavljeg srca“ i „tigrovske naravi“. Po toj jedinstvenoj osobini — sejanja oduševljenja u sopstvene redove i panike u protivničke — Velibor Vasović je neverovatno podsećao na svog velikog prethodnika Zlatka Čajkovskog!
Suvišno je i naglašavati da je u godinama šampionskog het-trika (trostrukog uzastopnog osvajanja titule prvaka) bio nesumnjivi stub Partizanove odbrane i jedan od glavnih režisera njegovih ubistvenih kontranapada. Ali u svojoj bogatoj igračkoj karijeri zabeležio je još jedan het-trik, daleko značajniji: u istoriji jugoslovenskog fudbala ostaće večito zapisan kao jedinstven fudbaler koji je tri puta igrao u finalu Kupa evropskih šampionata! Istina, samo jedanput se našao na toj gala-predstavi u dresu svog matičnog kluba Partizana, dok je dva puta predvodio pobedonosno u toj gigantskoj borbi holandskog i evropskog šampiona Ajaksa, čije je boje branio u danima najveće slave. Doba kada su u njegovim redovima igrale takve veličine kao što su Krojf, Neskens, Hulshof, Sirbijer, Miren, Kejzer i ostali. I još veću da kao stranac u redovima Ajaksa primi sa žutom trakom na rukavu pehar pobednika Kupa evropskih šampiona!