Poslednja linija odbrane današnjeg tima Partizana je čvršća, oštrija, organizovanija i bolja nego ranije. — Golman Ivančević je ne samo pojačana bezbednost, već i pravi dirigent odbrane
U tekućem prvenstvu odbrana Partizana se više puta nalazila u delikatnim situacijama, ali je gotovo uvek svoj deo posla obavljala korektno, tako da se po broju primljenih golova nalazi čak na drugom mestu, iza Crvene zvezda. Znajući činjenicu da je u prošlom šampionatu odbrana bila slabiji deo tima, pokušali smo da nađemo odgovor pa pitanje: igra Partizanove odbrane danas i uzroci koji su doveli do podizanja njene igre na jedan kvalitativno viši nivo? Prvo smo se obratili treneru Tomi Kaloperoviću.
KALOPEROVIĆ: Odbrana je dobila dosta na sigurnosti, zahvaljujući pre svega poboljšanoj disciplini igre. U sadašnjoj formaciji nova imena su Đurović i Tomić, koji su se brzo uklopili u tim i uneli u igru odbrane naglašen element borbenosti.
P. VESNIK: Koliko je novi golman Ivančević doprineo sigurnosti odbrane?
KALOPEROVIĆ: Neosporno, velikih zasluga tu ima i Radmilo, koji je na proteklim utakmicama odlično branio i — što je takođe veoma važno — praktično komandovao odbranom, tako da su ostali igrači osetili sigurnost iza svojih leđa.
— Međutim, ja bih želeo da naglasim da se ja nisam žalio ni na igru Blagoja Istatova u prolećnom delu prošlog šampionata. No, da se ne zavaravamo — igra odbrane mora da bude još bolja jer joj se dešava da u pojedinim momentima prave „kiksevi“ kojih ne bi smelo biti u ekipi koja pretenduje na vrh tabele.
P. VESNIK: Primećeno je, međutim, da tehnički kvaliteti pojedinih igrača iz odbrane nisu na visini koju zahteva savremeni fudbal. To se najbolje videlo na utakmici sa Crvenom zvezdom, gde su se oba gola mogla sprečiti da pojedinci nisu ispoljili neke slabosti u tehničkom pogledu, a još više u taktičkom.
KALOPEROVIĆ: To je tačna opaska, a ja bih dodao da skoro svi naši igrači moraju popraviti tehničke nedostatke, koji, na žalost, nisu savladani onda kada je za to bilo vreme — u juniorskoj selekciji.
O golmanu Ivančeviću smo čuli dosta lepih reči od strane njegovih saigrača i ljudi iz kluba.
Obratili smo mu se sa pitanjem da li je zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa drugovima iz odbrane za vreme utakmice?
IVANČEVIĆ: Brzo smo našli zajednički jezik, tako da većih problema nema. Za pojedine situacije u toku meča (slobodan udarac, korner, centaršut na koji ja istrčavam…) utvrdili smo „šablone“, ili — grubo rečeno — „norme“, tako da se zna ko stoji u „živom zidu“, ko na prvoj stativi za vreme dok protivnik izvodi korner, šta rade najbliži igrači kad ja istrčavam na centaršut i tako dalje. Ja se trudim „komandujem“ odbranom, jer je činjenica da golman ima u pojedinim momentima bolji uvid u trenutnu situaciju od ostalih igrača, a drugovi su do sada nastojali da se sve to što harmoničnije ostvari.
P. VESNIK: Primećeno je da ste se skoro na svakoj utakmici bar jednom našli oči u oči sa protivničkim igračem. Kako to objašnjavate?
IVANČEVIĆ: To su nekad naše greške a ima i protivnikove veštine. Odbrana u trenutnom sastavu nema veliki broj utakmica i u pojedinim trenucima deluje nesinhronizovano. Vremenom će ovakvih grešaka biti sve manje.
Od igrača koji su igrali u prošloj sezoni, nema Paunovića, Antića i bolesnog Pejovića. Refik Kozić već četvrtu sezonu nosi „crno-beli“ dres i zato smo ga zamolili da povuče jednu paralelu između načina i kvaliteta igre sadašnje i prošlogodišnje poslednje linije odbrane.
KOZIĆ: Ova odbrana je dobila na oštrini i igra daleko jednostavnije, dok se ranijih godina igralo „mekše“ i na nadigravanje sa protivničkim napadačima. Pored toga, igrači koji danas igraju u veznoj liniji imaju naviku da se vraćaju i pomažu nama iz odbrane kad je to potrebno, dakle postoji veća sinhronizacija svih linija u timu. Ipak, smatram da možemo i moramo da igramo još bolje, što dolazi vremenom.