Sa i oko ringa: Čim se oslobodio senke Mate Parlova naš bokser M. Popović se vratio u reprezentaciju
Bljesnuo je poput meteora. Na omladinskom šampionatu Evrope 1972. osvojio je drugo mesto i raskošnim talentom zasenio sve stručnjake. A, zatim, kako se pojavio na sceni tako je i nestao. Milosav Popović, o njemu je reč, posle tog nezaboravnog Bukurešta pune tri godine tavorio je u sivilu prosečnosti. Veo zaborava počeo je već da pada na ovog inteligentnog i vraški veštog momka.
Njegovo čudno i neodgovorno ponašanje, njegovu neambicioznost niko nije mogao da shvati. Za stručnjake razlog je ipak postojao. U toj njegovoj, poluteškoj kategoriji, Mate Parlov je bio neprikosnoven. I upravo zato, čim je bard jugoslovenske ringove scene otišao u profesionalce savezni trener Bruno Hrastinski, kad to niko nije očekivao, pozvao je pod zastavu već zaboravljenog Popovića. Mnogi su mu zamerali na takvom potezu i pronalazili stotinu s razloga da bi potkrepili svoju „teoriju“ o velikoj zabludi prvog stručnjaka reprezentacije.
Događaji su ubrzo demantovali „neverne Tome“. Popović je na fascinantan način osvojio prvo mesto na šampionatu Balkana u Sofiji. U završnoj borbi čak je savladao vicešampiona Evrope i ljubimca domaće publike — Stojmenova.
— Više od zlatne medalje raduje me novo poimanje sporta Milosava Popovića — izjavio je odmah posle velikog podviga Hrastinski. — Znao sam da je talentovan ali nikad nisam mogao ni da pomislim da će on u svemu biti predstavnik ove mlade generacije. Kad to kažem mislim na ambicioznost, disciplinu, rad…
Da li je Mate Parlov dobio pravog naslednika vreme će pokazati. U ovom trenutku najvažnije je da se na scenu vratio kroz velika vrata. Zato se ne treba čuditi što su mu drugovi sa kojima nosi reprezentativni dres poverili kapitensku traku, što je od zaboravljenog šampiona, postao naša velika uzdanica za Olimpijadu u Montrealu iduće godine.
Tajanstvenost ili…
Od Loznice do reprezentacije Aleksandar Popović stigao je za tili čas. Njegova snažna desnica rušila je protivnike kao bilijarske kugle i selektori se nisu mnogo dvoumili kad je trebalo odrediti reprezentativca za polusrednju kategoriju, za tako veliko nadmetanje kao što je bilo prvenstvo Evrope 1973. U Beogradu. Mnogi su čak tvrdili da će postati i šampion Starog kontinenta. Na žalost, njegov juriš na pobednički tron trajao je vrlo kratko. Iskusni Rumun Dobresku za samo šezdesetak sekundi borbe srušio je sve ambicije mladića koji je, ipak, prebrzo iz drugoligaške Loznice stigao u Partizan, a odatle u reprezentaciju. Vio je to šok od koga se teško oporavlja. Zato je doneta odluka da ode na odsluženje vojnog roka, jer vreme je ipak najbolji lek za sve traume.
Od nedavno Popović je opet civil. Dugo se dvoumio da li da se vrati u Beograd ili da ostane u Loznicu. Ipak, odlučio je da karijeru nastavi u velikom klubu, iako mu je rečeno da će ispisnicu dobiti onog trenutka kad se Jovan Nikolić vrati iz JNA.
— Popović je jedan od najvatrenijih i najambicioznijih na treningu — kaže iskusni stručnjak Dušan Bogdanović. — O ispisnici više ne razmišlja niti je pominje.
Da li je u pitanju samo disciplinovano izvršavanje obaveza prema klubu i čekanje trenutka kad će biti slobodan, ili se iza tajanstvenosti krije novi juriš na reprezentativni dres? Nama se čini da je u pitanju ovo drugo. A, ako je tako biće to veliko ohrabrenje i za selektore, jer tako talentovani borci ne rađaju se svake godine.
Samo za klub
Svetomiru Beliću još jednom su oprošteni gresi. Iako je uprava kluba nameravala da ga rigorozno kazni, Savet boksera se usprotivio.
— Belić je pogrešio, znamo da smo zbog njegovog iznenadnog nedolaska iz gubili meč u Rijeci, ali zbog njegovih zasluga za naš klub Savet boksera je odlučio da mu još ovog puta pruži šansu. Ukoliko ponovi grešku i mi ćemo biti za kažnjavanje — rekao je na sastanku uprave Milosav Popović, predsednik Saveta. Iako ne jednoglasno uprava kluba je prihvatila predlog Saveta.
— Teško mi je posle toliko godina odanosti Partizanu da opet govorim da je bio i ostao klub za koji me vežu najlepše uspomene. Srećan sam što su me moje kolege prve i jedine shvatile, što je uprava usvojila njihov predlog. Ali, od sad boksovaću samo za klub. Nemam više ambicija vezanih za reprezentaciju — kaže Belić.
Nadajmo se da će Belić opravdati poverenje svojih drugova, da se „slučaj Rijeka“ više neće ponoviti.