Da li u novom prvenstvu preti stara bolest: Greške iz prošlosti opominju i dobro je na njih ukazati pre nego što počne novo prvenstvo
Košarkaši Partizana privode kraju pripreme za naredno prvenstvo, koje je zakazano za 11. oktobar. Lep uspeh su postigli osvojivši prvo mesto na Balkanskom šampionatu u Bukureštu, gde su nastupili pod imenom reprezentacije Jugoslavije. Tako dolazi do pomalo paradoksalne situacije: košarkaši „crno-belih“ nikada nisu bili prvi u domaćim šampionatima, a prvaci su Balkana!
Ovo prvenstvo Balkana je održano u Bukureštu i na njemu su naši košarkaši po četrnaesti put bili prvi. Partizan je predstavljao državnu reprezentaciju pojačan samo sa Žarkom Kneževićem iz ekipe OKK Beograd-Beko, koji se nedavno vratio sa odsluženja vojnog roka. Prvog dana je pobeđena reprezentacija Bugarske sa 101:76, naredne večeri ekipa Grčke sa 84:68 i u finalu domaćin Rumunija sa 99:88. Na tri pomenute utakmice najefikasniji je bio Kićanović sa 76 poena, odmah iza njega je Dalipagić sa 4 poena manje, a zatim slede: Todorić 34, Farčić 29, Đukić 23, Knežević 13 i tako dalje.
Stara boljka
U košarkaškim kuloarima vlada uverenje da je Partizan najozbiljniji kandidat za osvajanje titule šampiona u narednom prvenstvu (tu su još Radnički, Jugoplastika, možda čak i Crvena zvezda). Ovo se potkrepljuje činjenicom da ova ekipa igra zajedno već četvrtu sezonu i to u neokrnjenom sastavu, da im linija forme ima konstantno uzlaznu putanju i da su najveći konkurenti uglavnom oslabljeni odlaskom ključnih igrača u vojsku. Vreme će pokazati da li će ovo predviđanje postati stvarnost, a u ovom trenutku nije na odmet ukazati na neke slabosti koje i u pretprvenstvenom periodu pokazuju košarkaši „crno-belih“.
Pozivajući sećanje u pomoć vraćamo se ne prvenstvo 1972-73 i gorku činjenicu da su Partizanove pretprvenstvene šampionske ambicije bile oduvane kao mehur od sapunice već u prvom kolu: pobedila ih je Industromontaža usred Beograda! I u prošloj sezoni su važili za jednog od favorita, ali su ih (opet na početku prvenstva) iluzije razbili Rabotnički i OKK Beograd — savladavši ih sa po jednim poenom razlike. Na nedavnom turniru „Večernjih novosti“ Partizan je bio treći, jer ga je pobedila objektivno slabija ekipa Rabotničkog sa jednim poenom razlike, posle produžetka. Postalo je vrlo simptomatično to gubljenje utakmica od protivnika koji je po kvalitetu igrača slabiji, i to mahom sa veoma malom razlikom u koševima. Zašto se to konstantno događa?
Ova činjenica se više ne može pravdati neiskustvom, jer svaki od igrača za sobom ima više godina intenzivnog drugovanja sa košarkaškom loptom. Uzroke navedene slabosti pre treba tražiti u neodgovornoj igri pojedinaca u tim odsudnim trenucima, odsustvom pravog vođe u igri koji bi planski doveo tim u „mirne vode“ i — pre svega — neshvatljivim oscilacijama u kvalitetu igre za vreme meča, kojim se dozvoljava slabijem protivniku da se rezultatski približi i čak pobedi u finišu. A ove oscilacije se uglavnom odnose na igru u odbrambenoj zoni, gde se nedovoljnom angažovanošću prepušta inicijativa protivniku.
U Partizanu, to nije tajna, svi igrači znaju da igraju u odbrani, ali je drugo pitanje da li uvek i žele da igraju u toj zoni, jer je mnogo prijatnije protivniku dati koš, zakucati loptu kroz obruč, nego ga sprečavati da i on to učini. Čini se da Partizanovi igrači, bar većina, nemaju naviku da moraju na svakoj utakmici igrati angažovano u odbrani. Ta slabost se ponavlja i pred ovogodišnje prvenstvo, igrači „crno-belih“ su mnogim protivnicima lako i lepo ubacili i po sto koševa, ali su im isto tako mnogi (Borac, Rabotnički, Radnički) lako i lepo dali preko sto poena.
Bolja igra u odbrani znači lek protiv ogromnih oscilacija kvaliteta igre u toku samog meča, što samo po sebi znači rešenje problema gubljenja utakmice u finišu sa poenom razlike.