Nastavak prvenstva doneo novu pobedu — povratak jednog otpisanog ratnika
Od 1:7 do 13:7, eto tako se minule subote kretao rezultat u obračunu protiv pančevačkog Dinama. Posle velikih strepnji, usledila je ubedljiva pobeda i po svemu sudeći konačno pohod na vrh prvenstvene tabele. Nije to bila velika predstava, duel koji će se pamtiti, ali je sasvim izvesno da je donela veliko ohrabrenje i definitivan povratak na scenu jednog pomalo otpisanog ratnika ringa.
Miodrag Maletić je pre tri sezone bio pravo otkrovenje. Njegov snažan i ubojit udarac doveo ga je pred vrata reprezentacije. A zatim je njegova zvezda počela sve više sa tamni. Počeo je da gubi od početnika, da biva sve nesigurniji, ne tako retko nije pronalazio mesto i u najboljoj garnituri. Ali taj odvažni momak uspeo je da istrpi mnoge nedaće. Kolebao se da li da zauvek ostavi ring, ali je i pored sveta redovno dolazio u dvoranu i vežbao. Dolazak iskusnog stručnjaka, kao što je Dušan Bogdanović, ulio mu je novu snagu i samopouzdanje.
Taj meč protiv Dinama pamtiće kao i onaj kad je prvi put kročio u ring. U svim kombinacijama protiv selektorske uzdanice Slavka Gavrančića njegovo ime bilo je upisano u rubriku — poraženi. Jedino je on verovao da će sve ispasti drugojačije. Kada je posle prva tri minuta i najveći skeptik počeo da sumnjičavo vrti glavom, Maletić je još više pritisnuo pedalu gasa. Kraj je bio upravo senzacionalan. Pančevac se klatio, očigledno iznenađen i dobro isprašen. Posle duge pauze ponovo je ispraćen aplauzima iz arene. Kompletno slavlje uskratili su mu, ko bi drugi, nego arbitri. Jedino su oni „videli“ da Maletić nije bio bolji. A odluka solomonska — nerešeno!
Čini se da je posle dugih lutanja i Fahrija Šekularac najzad pronašao pravu kategoriju. U velteru je snažniji, pouzdaniji, smireniji i kad svoje fizičke mogućnosti bude uskladio sa tehničkim, sasvim je izvesno da će delovati još ubojitije. Protiv Popetrua sve do pred kraj, delovao je kompjuterski, a zatim kad je ponestalo vazduha u plućima umalo sve nije prokockao. Neka mu to bude pouka.
Uz ovu dvojicu vredno je istaći i Miodraga Kilibardu. Nije mu bilo lako protiv gorostasa iz Pančeva Stojanovića, pogotovu što se njihov poslednji meč na pojedinačnom prvenstvu završio kobno po njega — nokautiran je. Pod tim utiskom je i počeo, a kad je shvatio da je prednost, ipak, na njegovoj strani formalno je pregazio svog bivšeg nokautera. Šteta što mu se nije revanširao punom merom, ali važnije od toga je utisak da je mnogo napredovao, da sad boksuje mudrije, racionalnije i ubojitije.
Ostali svako u granicama trenutnih potreba, ni blistavo, ni neubedljivo. Iako u uvodu rekosmo da ova pobeda treba da znači pohod ka vrhu, ona je otkrila i neke slabosti. Nedopustivo je da ekipa koja ima mnogo veće ambicije od trenutnog plasmana preda dva meča bez borbe. Protiv Dinama to i nije bio veliki hendikep, ali već protiv Borova, iduće nedelje može imati kobne posledice. Nedelju dana do tog meča suviše je kratak period da bi su pronašlo neko trajno rešenje. Međutim, sasvim je izvesno da je Sali Ališanović, koji je pozajmljen od Topličanina, propala investicija, da ovo nije prvi put da drugove ostavi na cedilu i da bi zato umesto takvih akcija trebalo ukazivati poverenje mladima i odanim „crno-belim“ bojama.
U ovom letnjem periodu, pored Borova, Partizan će podeliti megdan sa još tri žestoka partnera. Posle puta u Borovo u goste dolazi bivši šampion Slavija, a zatim je na redu gradski derbi protiv Radničkog. Poslednji i najteži dvoboj pred pauzu Belić i drugovi vodiće, opet u Beogradu, protiv Topličanina. Objektivno trebalo bi u konto da upišu od osam mogućih, pet bodova, što bi bilo dovoljno da se približe vodećima i u nastavku šampionata, koji je predviđen za 14. septembar, definitivno pokušaju da se domognu trona na kome su poslednji put bili još davne 1964. godine.