TRAGOM DOKUMENATA I LEGENDI
Kao što smo u prošlom broju objasnili čitaocima, popularnost i ugled jednog kluba ne nastaju prekonoć, niti se mere aršinom aktuelnih rezultata i podviga, ostvarenih u jednoj ili dve takmičarske sezone. Ne, to je po pravilu plod dugogodišnjeg generacijskog rada i permanentnog potvrđivanja. Jednom reči, veličina i popularnost svakog kluba, pogotovu renomiranog, recipročni su veličini njegovog istorijskog hoda i mere se isključivo bogatstvom tradicija, trofeja i legende koje je tokom decenija stvorio i ostavio u najširoj javnosti kao neizbrisiv trag svog istorijskog identiteta.
U jednačini „popularnost tradicije + trofeji + legende prevashodni faktor su TRADICIJE KLUBA. Ukoliko je on njima bogatiji utoliko je njegov ugled u masama veći. A Partizan je u tom pogledu ako ne vodeći, ono sigurno jedan od najistaknutijih jugoslovenskih fudbalskih kolektiva. Tradicije crno-belog kluba tokom 30 minulih godina su upravo raskošne i one će biti siže nekoliko sledećih nastavaka ove nove serije.
Kao što je poznato psihologija navijačkih masa je najpodložnija „trofejnim šokovima“. Od broja i značaja trofeja koje je jedan klub smestio tokom svog postojanja u društvene vitrine zavisna je masovnost i privrženost njegovih poklonika. kad je reč o ovoj tradiciji u domaćim takmičenjima Partizan nije prvi, ali je jedan od vodećih timova u zemlji. Međutim „crno-beli“ ipak drže primat u jednoj drugoj tradiciji osvajanja domaćih trofeja: naime Partizan je jedinstven klub u zemlji koji je redovno PRVI OSVAJAO TITULE u svim velikim nacionalnim konkurencijama!
Počelo je to još u prvom fudbalskom šampionatu države u oslobođenoj, novoj Jugoslaviji. U prvoj posleratnoj 1946-47. takmičarskoj sezoni novoformirani tim CDJA „Partizan“, predvođen nezaboravnim asovima Bobekom, Čajkovskim, Brozovićem i komp. protutnjao je nezadrživo kroz nacionalno prvenstvo i ubedljivo prošao kroz cilj kao — PRVI ŠAMPION DRŽAVE!
Samo godinu dana docnije ova superiorna momčad potvrđuje svoju vrednosti i u drugom velikom nacionalnom takmičenju. U prvom posleratnom Kupu Jugoslavije (Pehar Maršala Tita), u divovskom polufinalu „crno-beli“ eliminišu svog najžešćeg rivala Crvenu zvezdu (2:1), da bi u finalu potpuno nadigrali tim „avijatičara“ Naša krila. (2:0) i tako postanu — PRVI POBEDNIK KUPA JUGOSLAVIJE!
Druga velika generacija „crno-belih fudbalera, legendarne Partizanove „bebe“, beleže — pre svih timova u našem fudbalu dotle nezapamćen rekord — šampionatski „het-trik“. Braća Čebinac, Galić, Jusufi, Kovačević, Šoškić, Vasović i drugovi donose u godinama 1961, 1962 i 1963. Partizanu i — PRVU TROSTRUKU ŠAMPIONSKU KRUNU!
Konačno u sezoni 1969-70, kada se rodila ideja formiranja letnje „Lige šampiona“ startovalo samo šest šampionskih timova (Partizan, Crvena zvezda, Dinamo, Hajduk, Sarajevo i Vojvodina) u borbi za primamljivu titulu apsolutnog fudbalskog prvaka, „crno-beli“ kolektiv je ponovo pre ostalih prošao kroz cilj i tako postao — PRVI SUPERŠAMPION u jugoslovenskom fudbalu!
Samo dva trofejna primata iskliznula su našim momcima tokom minulih 30. godina iz ruku i pripali večitom rivalu Crvenoj zvezdi: prva „dupla kruna“ (osvajanje kupa i prvenstva u jednoj godini) i „het-trik“ u Kupu Jugoslavije (trostruko uzastopno osvajanje Pehara Maršala Tita). Kao što vidimo, u domenu TRADICIJE TROFEJNIH PRIMATA NA DOMAĆIM POPRIŠTIMA naš duel s tradicionalnim rivalom u protekle tri decenije okončan je pozitivnim saldom 4:2 u našu korist!