Predstavljamo vam vaše ljubimce
On nije miljenik raspevanih sportskih pera, o njemu je malo pisano i ovaj tekst ima pretenzije da osenči igračko-ljudski profil Ivana Golca, standardnog desnog beka Partizana. Poći neravnim putevima istine, znači notirati podatak da odbrana „crno-belih“ u poodmaklom prvenstvu olako prima golove i da je visok bodovni saldo u nastavku šampionata obezbeđen, pre svega, duhovitom i produktivnom igrom navalnog reda. Od igrača u odbrambenoj zoni ponajviše dobrog prikazuju — golman Blagoje Istatov i bek Golac.
Ivan je samo nastavljač pozitivne tradicije dobrih bekova koji su do danas nosili „crno-beli“ dres (setimo se samo, jer nema potreba da idemo u duboku prošlost, Fahrudina Jusufija — još neprevaziđenog fudbalskog maestra, zatim Sombolca, Damjanovića, Bajića, Radakovića…). U ovom šampionatu slabih partija nije imao, jer se čovekov karakter u potpunosti preslikava na fudbalski teren; u Golca su snažno izražene osobine odgovornosti, borbenosti i postojanosti, tako da on cedi iz sebe i poslednje čestice snage i unosi ih u svoju igru. Ne ume da bude nezainteresovan za situaciju na terenu, stalno je u pokretu, što mu omogućuje besprekorna fizička sprema. Rečju, profesionalno se odnosi prema igri.
Stabilan, kao kamen temeljac
Uz navedene osobine, Golac je prošao kompletan fudbalski „bukvar“, tako da poseduje dobar pregled igre, služi se sa podjednakim uspehom obema notama, ima odličan centaršut koga ne koristi samo na treninzima, već mnogo češće na utakmicama. Duel igra, što je i razumljivo s obzirom na mesto koje igra, mu je izražena i tu je nenadmašan, startuje čvrsto i oštro, ali ne i grubo. Nešto je slabiji u igri glavom, mada naglašava da je i tu dosta napredovao. Uporan je i radan do krajnosti, za njega nema izgubljenih lopti i duela, iz svog rečnika je još na početku karijere izbacio reči, kao što su: poraz, nerad, nemoć… Prožet je željom za nečim novim i savršenijim, duh mu ne miruje ni jednog trena. Ipak, sve napisano najbolje izražava jedna reč: postojanost.
P. VESNIK: Jedan ste od retkih Partizanovih prvotimaca koji je ponikao u pionirima „crno-belih“.
GOLAC: Prošao sam kompletnu Partizanovu školu i za početne korake sam zahvalan trenerima Nikoli Marjanoviću, kao i Čedici Lazareviću i Brunu Belinu. U prvi tim sam ušao dok je ekipu vodio Velibor Vasović, a postao sam standardni prvotimac kod Mirka Damjanovića — objašnjava Golac.
P. VESNIK: Da li ste do sada igrali za neku od reprezentativnih selekcija?
GOLAC: Sasvim davno za jednu gradsku selekciju, inače nisam bio pozivan čak ni u širi izbor igrača za mladu reprezentaciju! — iznosi nam Ivan ovaj, pomalo paradoksalan podatak, — kada se prisetimo ko je sve igrao čak i za našu seniorsku reprezentaciju. Mnogima je šansa pružana, mnogima koji su to manje zaslužili od Ivana Golca (Keri, Đorđević, Rožić, Jovanović…), pa je stoga ovaj podatak prilično začuđujući.
P. VESNIK: Kako objašnjavate činjenicu da niste pozivani ni u jednu od plavih selekcija?
GOLAC: Ne razmišljam mnogo o tome, a još manje želim da objašnjavam. Moje je da dobro igram, što i činim.
Porodica, fudbal i dobra muzika
Razgovor se spontano prenosi na vanfudbalske teme, ali i to ne za dugo. Dok priča, markantno lice oivičeno podužom kosom ostaje mirno, gnev ne izbija iz njegovih gestova i trezveno rezonuje upućujući se odmah u srž teme. Kaže, u fudbalu nije sve posuto ružama, možda trnja ima najviše. Znojem i verom u sebe i svoje loptačke sposobnosti je uspeo, mada tek očekuje da pruži još više, da da zrela fudbalska ostvarenja. Priseća se utakmice sa Atletikom iz Madrida, čudo jedno kako je lopta tada bila krotka i poslušna. Bio je najbolji na terenu, svaka zamisao je već sledećeg trena bila uživanje u lepoti fudbalskog poteza. Dođe to tako, kad se čovek najmanje nada…
P. VESNIK: Partizan igra dobro u drugom delu prvenstva?
GOLAC: Da, za razliku od prvog dela. Dobro je to, da skepticima pokažemo da smo moćna ekipa. Mislim da su nam mogućnosti znatno veće od trenutnog plasmana.
P. VESNIK: I u susretu sa Crvenom zvezdom ste igrali dobro?
GOLAC: Čudno je to, kad je očigledno (kao ovoga puta) da imamo bolji tim — taj podatak postaje beznačajan sa istrčavanjem na teren. Žao mi je što nismo pobedili, a bila je to divna prilika.
P. VESNIK: Kakav plasman očekujete u narednoj sezoni?
GOLAC: Svi su već pomalo umorni od neostvarenih obećanja, deset godina se govori: sledeći put smo sigurno prvi! Najpametnije je da ja obećam mnogo više zalaganja i znoja sa strane mojih drugova i mene.
Odlazeći, prisećamo se gomile gramofonskih ploča, na koje je pokazao kao odgovor na pitanje ima li hobi. Nedavno se oženio i pre par dana uselio se u novi stan. Hrpa snimaka sa utakmice govori o ljubavima Ivana Golca: porodica, fudbal i dobra muzika.