Posle 29. šampionata Jugoslavije u Banjaluci
Neposredno pred 29. šampionat Jugoslavije, koji je od 30. aprila do 5. maja održan u Banjaluci, na ovim istim stupcima tvrdili smo: od četvorice — Fahrije Šekularca, Svetomira Belića, Milosava Popovića i Miodraga Kilibarde — dvojica će sigurno osvojiti šampionske titule. Podsetimo se: verovali smo da će se šampionskim znamenjem okititi Belić i Popović, da su šanse druge dvojice znatno manje.
Prvenstvo je bilo i prošlo. Ponovimo još jednom ono što svi znamo: Belić je stigao u finale, ali njegov meč nije održan, Popović takođe, ali je nažalost u tom završnom obračunu doživeo težak poraz. Šekularac i Kilibarda, već posle prvih borbi preselili su se u gledalište. Rezultatski sve to miriše na neuspeh, ali čujmo šta o tome misli trener Dušan Bogdanović.
BOGDANOVIĆ: Belić je bez sumnje bio sjajan. Njegove borbe u četvrtfinalu i polufinalu bile su na visokom nivou, još jedna potvrda da se nalazi u odličnoj formi. Siguran sam da bi i u finalu opet nadmudrio Jelesijevića, uostalom njihov novi međusobni obračun tek predstoji i nema sumnje da će opet biti pobednik. To je sad novi Belić, smiren i retko uporan. Jednom rečju bio je jedan od najboljih aktera banjalučkog šampionata i prava je šteta što je doživeo tešku povredu. I zbog njega i zbog publike, koja njegove majstorije nagrađivala burnim aplauzima.
P. VESNIK: Popović?
BOGDANOVIĆ: On je posebna priča. Prolazi kroz onu istu fazu kao i Belić. Dobro je fizički pripremljen, ali psihološki vrlo labilan. Kako drukčije objasniti njegovo objašnjenje, posle polufinalnog meča koji je dobio, ali je samo 30 sekundi pre kraja bio oboren i praktično nokautiran, da nije imao nerava da se do kraja pridržava dogovorene taktike. Umesto da obigrava oko protivnika i lovi njegove greške, kao što je to činio punih osam i po minuta, jurnuo je da ga nokautira i naravno bio je odmah surovo kažnjen.
P. VESNIK: Što ste dozvolili da boksuje u finalu?
BOGDANOVIĆ: Dugo smo pred taj završni meč razgovarali. Pitao sam ga da li može i želi, da li je sposoban da sprovede u delo ono što budemo zamislili. Odgovorio je potvrdno. Nažalost čim je ušao u ring sve je zaboravio i kraj je već poznat. S druge strane, iako je do finala dobro boksovao, nisam najzadovoljniji. Slabo se kretao u ringu ili bar ne onako kako može i ume, a to je njegova najveća odlika.
P. VESNIK: Šekularac i Kilibarda?
BOGDANOVIĆ: Od njih nisam mnogo ni očekivao. Godinama nisu sistematski vežbali i za dve, tri ili četiri nedelje, propušteno se ne može nadoknaditi. Za njih je pre svega uspeh što su stigli u završne obračune i još važnije što su najzad shvatili da ako žele podvige moraju vežbati. A, rad mora doneti rezultate.