ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Lazar Radović:
- Rođen: 1937. god.
- Igrao: od 1951 — 1970.
- U klubu: Budućnost i Partizan
- Na mestu: halfa i polutke
- Reprezentativac: 10 puta
Lazar Radović je ostao u uspomeni svih ljubitelja fudbala koji su hodočastili na jugoslovenske prvoligaške stadione između šezdesetih i sedamdesetih godina kao izuzetno darovit i atraktivan fudbaler, a uz Sretu Banovića, nesumnjivo i kao najtalentovaniji koga je crnogorsko područje u tim godinama izbacilo iz svoje sredine.
Ponikao u Titogradu, školovan od malih nogu u dresu Budućnosti, u trenutku prelaska u Beograd (1958. godine) bio je najrenomiraniji igrač svoje generacije sa teritorije Crne Gore, pa nije čudo što su o njega lomili koplja svi elitni klubovi u zemlji. Bitku je na kraju ipak dobio Partizan, za koji je Radović bio srcem vezan od malena. I tako je ovaj sjajni fudbaler obukao naš crno-beli dres koji neće skidati narednih sedam godina baš u trenutku kada je na veliku scenu stupao naraštaj legendarnih „beba“.
Bila je to izuzetna sreća i za Radovića i za njegove saborce u „crno-beloj“ fudbalskoj porodici. Jer, zahvaljujući njima, on se tokom narednih godina ispeo na najviši fudbalski vrh, s druge strane zahvaljujući njemu „bebe“ su kompletirale svoje redove u nepobedivu, fabuloznu četu koja je tri put uzastopce osvajala titulu nacionalnog šampiona i probila se do samog fudbalskog Olimpa — u finale Kupa evropskih šampiona!
Iako je iz titogradske Budućnosti u Beograd stigao s reputacijom golgetera i isturenog atakera, Radović je u Partizanu iz temelja izmenio svoj način igre i ulogu u timu.
Postao je jedan od konstruktora igre sa sredine polja koji je, zahvaljujući izvanredno velikom radijusu kretanja pokrivao gotovo ceo teren! Ovako duboka transformacija jedne igračke ličnosti bila je samo dokaz više njegovog velikog talenta i izvanredno raznovrsnih fudbalskih mogućnosti.
Tehnički besprekoran, veoma pokretljiv i dobar dribler, uz to izuzetne izdržljive brzine, Radović je bio gotovo nerešiva enigma za protivnika koji nije znao da li više da zazire od njegovih paklenih ideja i učinka na sredini polja ili od njegovog bombarderskog nadahnuća u zoni šuta. Tim pre što su njegovi udarci obema nogama iz daljine bili podjednako oštri koliko i precizni. Ako se tome doda da je izvrsno igrao i glavom onda je sasvim razumljivo što je ovaj igrač sredine polja bio često i realizator, katkad odlučujućih pogodaka koji su Partizanu obezbedili mnoge značajne pobede!
Pored fudbalskog umeća i veštine Lazu Radoviću je krasio i izuzetan sportski duh koji se ogledao u svakom njegovom postupku, na svakom koraku na terenu i u životu. Po tome, kao i po privrženosti klubu, spada sigurno u red najuzornijih reprezentativaca koje je naš „crno-bela“ klub imao. Baš kao i pokojni Bruno Belin mogao je u tom pogledu da služi za primer svim docnijim naraštajima.
Radović je bio član naše olimpijske selekcije 1964, u Tokiju, a odmah posle toga napustio je Partizan i pre fudbalskog zenita nastavio je uspešnu sportsku karijeru u inostranim klubovima.